حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمٍ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ كَانَ يُحَدِّثُ أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ تَصَدَّقَ بِفَرَسٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَوَجَدَهُ يُبَاعُ، فَأَرَادَ أَنْ يَشْتَرِيَهُ، ثُمَّ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَأْمَرَهُ فَقَالَ " لاَ تَعُدْ فِي صَدَقَتِكَ " فَبِذَلِكَ كَانَ ابْنُ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ لاَ يَتْرُكُ أَنْ يَبْتَاعَ شَيْئًا تَصَدَّقَ بِهِ إِلاَّ جَعَلَهُ صَدَقَةً.
Яҳё ибн Букайр бизга айтди: Лайс бизга айтди, Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Салимдан: Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳума шундай ривоят қилар эди: Умар ибн Хаттоб Аллаҳ йўлида бир отни садақа қилди. Сўнг уни сотилаётган ҳолда топди ва уни сотиб олмоқчи бўлди, сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келиб, у зотдан маслаҳат сўради. У зот: «Садақангни қайтариб олма» дедилар. Шу сабабли Ибн Умар розияллаҳу анҳума ўзи садақа қилган бирор нарсани сотиб олса, албатта уни (яна) садақа қилар эди.