حَدَّثَنَا أَصْبَغُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ،، ذَكَرْتُ لِعُرْوَةَ، قَالَ فَأَخْبَرَتْنِي عَائِشَةُ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ أَوَّلَ، شَىْءٍ بَدَأَ بِهِ حِينَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ تَوَضَّأَ، ثُمَّ طَافَ، ثُمَّ لَمْ تَكُنْ عُمْرَةً، ثُمَّ حَجَّ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ ـ رضى الله عنهما ـ مِثْلَهُ، ثُمَّ حَجَجْتُ مَعَ أَبِي الزُّبَيْرِ ـ رضى الله عنه ـ فَأَوَّلُ شَىْءٍ بَدَأَ بِهِ الطَّوَافُ، ثُمَّ رَأَيْتُ الْمُهَاجِرِينَ وَالأَنْصَارَ يَفْعَلُونَهُ، وَقَدْ أَخْبَرَتْنِي أُمِّي أَنَّهَا أَهَلَّتْ هِيَ وَأُخْتُهَا وَالزُّبَيْرُ وَفُلاَنٌ وَفُلاَنٌ بِعُمْرَةٍ، فَلَمَّا مَسَحُوا الرُّكْنَ حَلُّوا.
Асбағ бизга айтди, Ибн Ваҳбдан: Амр менга хабар берди, Муҳаммад ибн Абдурраҳмондан: У деди: Мен Урвага (савол) зикр қилдим, у деди: Оиша розияллаҳу анҳо менга хабар берди-ки, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (Маккага) келганида биринчи бошлаган нарсаси — у таҳорат олди, сўнг тавоф қилди, сўнг у (тавоф) умра бўлмади (ҳаж тавофи эди). Сўнг Абу Бакр ва Умар розияллаҳу анҳума унинг мислидек ҳаж қилди. Сўнг мен отам Зубайр розияллаҳу анҳу билан ҳаж қилдим, биринчи бошлаган нарса(миз) — тавоф эди. Сўнг мен муҳожирлар ва Ансорни шундай қилаётганини кўрдим. Онам менга хабар берди-ки, у ва синглиси, Зубайр, фалончи ва фалончи умра билан талбия айтди. Улар Рукнни силагач (тавоф тугагач), (иҳромдан) чиқди.