حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي عُبَيْدٍ، مَوْلَى ابْنِ أَزْهَرَ قَالَ شَهِدْتُ الْعِيدَ مَعَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ فَقَالَ هَذَانِ يَوْمَانِ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صِيَامِهِمَا يَوْمُ فِطْرِكُمْ مِنْ صِيَامِكُمْ، وَالْيَوْمُ الآخَرُ تَأْكُلُونَ فِيهِ مِنْ نُسُكِكُمْ. قَالَ أَبُو عَبْد اللَّهِ قَالَ ابْنُ عُيَيْنَةَ مَنْ قَالَ مَوْلَى ابْنِ أَزْهَرَ فَقَدْ أَصَابَ وَمَنْ قَالَ مَوْلَى عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ فَقَدْ أَصَابَ
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у Ибн Азҳарнинг чўриси Абу Убайддан: У деди: Мен ийдда Умар ибн Хаттоб розияллаҳу анҳу билан ҳозир бўлдим. У: ‹Бу икки кун — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларнинг рўзасини ман қилган кунлардир: сизларнинг рўзангиздан оғиз очиш кунингиз (фитр), ва бошқа кун — унда сиз қурбонликларингиздан еясиз (азҳо)› деди. Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: Ибн Уяйна деди: ‹Ким ‹Ибн Азҳарнинг чўриси› деса, тўғри (айтди), ким ‹Абдурраҳмон ибн Авфнинг чўриси› деса, тўғри (айтди)›.