حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ إِسْحَاقَ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اللَّيْلَةَ أَتَانِي آتٍ مِنْ رَبِّي وَهْوَ بِالْعَقِيقِ أَنْ صَلِّ فِي هَذَا الْوَادِي الْمُبَارَكِ وَقُلْ عُمْرَةٌ فِي حَجَّةٍ ".
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Шуайб ибн Ишоқ хабар берди, у Авзоийдан, у деди: Менга Яҳё ривоят қилди, у Икримадан, у Ибн Аббосдан, у Умардан (розияллаҳу анҳу), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, у деди: «Бу кеча менга Роббимдан бир келувчи келди — у (Набий) Ақиқда эди — (ва деди): Бу муборак водийда намоз ўқи ва: Ҳажга (ният қилинган) умра (ҳам), деб айт».