حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ قَيْسٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ لَمَّا قَدِمْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ فِي الطَّرِيقِ يَا لَيْلَةً مِنْ طُولِهَا وَعَنَائِهَا عَلَى أَنَّهَا مِنْ دَارَةِ الْكُفْرِ نَجَّتِ قَالَ وَأَبَقَ مِنِّي غُلاَمٌ لِي فِي الطَّرِيقِ ـ قَالَ ـ فَلَمَّا قَدِمْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بَايَعْتُهُ، فَبَيْنَا أَنَا عِنْدَهُ إِذْ طَلَعَ الْغُلاَمُ، فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا أَبَا هُرَيْرَةَ، هَذَا غُلاَمُكَ ". فَقُلْتُ هُوَ حُرٌّ لِوَجْهِ اللَّهِ. فَأَعْتَقْتُهُ. لَمْ يَقُلْ أَبُو كُرَيْبٍ عَنْ أَبِي أُسَامَةَ حُرٌّ.
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саид ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, бизга Исмоил ривоят қилди, у Қайсдан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келганимда, йўлда: «Эй, қанча узун ва машаққатли бир кеча! Лекин у куфр диёридан (нажот топиб) қутқарди« — деган эдим. У деди: Йўлда менинг бир қулим мендан қочди. У деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келганимда, унга байъат бердим. Мен унинг ҳузурида (турган) пайт, қул кўринди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Эй Абу Ҳурайра, мана сенинг қулинг», деди. Мен: У Аллаҳнинг юзи учун ҳур (озод), дедим ва уни озод қилдим. Абу Курайб Абу Усомадан «ҳур« (сўзини) айтмади.