حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، سَمِعْتُ أَبَا النَّضْرِ، يُحَدِّثُ عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم اتَّخَذَ حُجْرَةً فِي الْمَسْجِدِ مِنْ حَصِيرٍ، فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِيهَا لَيَالِيَ، حَتَّى اجْتَمَعَ إِلَيْهِ نَاسٌ، ثُمَّ فَقَدُوا صَوْتَهُ لَيْلَةً فَظَنُّوا أَنَّهُ قَدْ نَامَ، فَجَعَلَ بَعْضُهُمْ يَتَنَحْنَحُ لِيَخْرُجَ إِلَيْهِمْ فَقَالَ " مَا زَالَ بِكُمُ الَّذِي رَأَيْتُ مِنْ صَنِيعِكُمْ، حَتَّى خَشِيتُ أَنْ يُكْتَبَ عَلَيْكُمْ، وَلَوْ كُتِبَ عَلَيْكُمْ مَا قُمْتُمْ بِهِ فَصَلُّوا أَيُّهَا النَّاسُ فِي بُيُوتِكُمْ، فَإِنَّ أَفْضَلَ صَلاَةِ الْمَرْءِ فِي بَيْتِهِ، إِلاَّ الصَّلاَةَ الْمَكْتُوبَةَ ".
Зайд ибн Собит (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидда бўйрадан бир ҳужра (тўсиқ) қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унда бир неча кеча намоз ўқиди, ҳатто унга одамлар тўпланди. Кейин бир кеча унинг овозини топмадилар ва у ухлаб қолди деб ўйладилар. Баъзилари — у уларга чиқсин деб — томоқ қира бошлади. У: "Сизнинг мен кўрган (бу) ишингиз давом этаверди, ҳатто мен у (намоз) сизларга (фарз қилиб) ёзилишидан қўрқдим; агар сизларга ёзилганида, уни адо эта олмас эдингиз. Эй одамлар, ўз уйларингизда намоз ўқинглар, чунки кишининг энг афзал намози — уйидагисидир — фарз намоздан бошқа" деди.