حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ حَسَّانَ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي كَبْشَةَ السَّلُولِيِّ، سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَرْبَعُونَ خَصْلَةً أَعْلاَهُنَّ مَنِيحَةُ الْعَنْزِ، مَا مِنْ عَامِلٍ يَعْمَلُ بِخَصْلَةٍ مِنْهَا رَجَاءَ ثَوَابِهَا وَتَصْدِيقَ مَوْعُودِهَا إِلاَّ أَدْخَلَهُ اللَّهُ بِهَا الْجَنَّةَ ". قَالَ حَسَّانُ فَعَدَدْنَا مَا دُونَ مَنِيحَةِ الْعَنْزِ مِنْ رَدِّ السَّلاَمِ، وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ، وَإِمَاطَةِ الأَذَى عَنِ الطَّرِيقِ وَنَحْوِهِ، فَمَا اسْتَطَعْنَا أَنْ نَبْلُغَ خَمْسَ عَشْرَةَ خَصْلَةً.
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, бизга Авзоий ривоят қилди, у Ҳассон ибн Атийядан, у Абу Кабша Салулийдан, мен Абдуллаҳ ибн Амрни (розияллаҳу анҳумо) шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Қирқ хислат бор, уларнинг энг юқориси — эчкини маниҳ (вақтинча сут учун) бериш. Бирорта амал қилувчи улардан бир хислатни — унинг савобини умид қилиб ва ваъдасини тасдиқлаб — қилса, Аллаҳ уни у сабабли жаннатга киритади». Ҳассон деди: Биз эчки маниҳидан пастдаги (хислатларни) санадик — саломга жавоб қайтариш, акса урганга «ярҳамукаллаҳ« дейиш, йўлдан озорни кетказиш ва шунга ўхшаш — биз ўн беш хислатга етишга қодир бўлмадик.