حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ عَمْرٍو، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ حُمَيْدٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَا مِنْ عَبْدٍ يَمُوتُ لَهُ عِنْدَ اللَّهِ خَيْرٌ، يَسُرُّهُ أَنْ يَرْجِعَ إِلَى الدُّنْيَا، وَأَنَّ لَهُ الدُّنْيَا وَمَا فِيهَا، إِلاَّ الشَّهِيدَ، لِمَا يَرَى مِنْ فَضْلِ الشَّهَادَةِ، فَإِنَّهُ يَسُرُّهُ أَنْ يَرْجِعَ إِلَى الدُّنْيَا فَيُقْتَلَ مَرَّةً أُخْرَى ".
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Муовия ибн Амр ривоят қилди, бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, у Ҳумайддан, у деди: Мен Анас ибн Моликни (розияллаҳу анҳу) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (эшитдим), у деди: «Ҳеч бир бандаки, Аллаҳ ҳузурида унга яхшилик (савоб) бўлиб ўлса — унга дунё ва ундаги нарсалар бўлса ҳам — дунёга қайтишни ёқтирмайди, фақат шаҳиддан бошқа — шаҳодатнинг фазлини кўргани сабабли — у дунёга қайтиб яна бир марта ўлдирилишни ёқтиради».