حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي نَافِعٌ، أَنَّ عَبْدًا، لاِبْنِ عُمَرَ أَبَقَ فَلَحِقَ بِالرُّومِ، فَظَهَرَ عَلَيْهِ خَالِدُ بْنُ الْوَلِيدِ، فَرَدَّهُ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ، وَأَنَّ فَرَسًا لاِبْنِ عُمَرَ عَارَ فَلَحِقَ بِالرُّومِ، فَظَهَرَ عَلَيْهِ فَرَدُّوهُ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ. قَالَ أَبُو عَبْد اللَّهِ عَارَ مُشْتَقٌّ مِنْ الْعَيْرِ وَهُوَ حِمَارُ وَحْشٍ أَيْ هَرَبَ
Муҳаммад ибн Башшор бизга айтди, Яҳё бизга айтди, Убайдуллаҳдан, у деди: Нофиъ менга хабар бердики, Ибн Умарнинг бир қули қочиб Румга қўшилди, Холид ибн Валид унинг устидан ғолиб келди ва уни Абдуллаҳга қайтарди. Ва Ибн Умарнинг бир оти қочиб Румга қўшилди, унинг устидан ғолиб келинди ва уни Абдуллаҳга қайтардилар. Абу Абдуллаҳ деди: «Ор» (сўзи) «айр»дан олинган — у ёввойи эшак, яъни қочди (маъносида).