حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي سَالِمٌ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، حَدَّثَهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا رَجُلٌ يَجُرُّ إِزَارَهُ مِنَ الْخُيَلاَءِ خُسِفَ بِهِ، فَهْوَ يَتَجَلْجَلُ فِي الأَرْضِ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ ". تَابَعَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ خَالِدٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ.
Бишр ибн Муҳаммад бизга айтди, Убайдуллаҳ бизга хабар берди, Юнус бизга хабар берди, Зуҳрийдан, Солим менга хабар берди: Ибн Умар унга айтдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Бир киши такаббурлик билан ўз изорини судраб кетаётганида, у (ерга) ютдирилди (чўктирилди); у қиёмат кунигача ерга (чўкиб) силкиниб туради». Унга Абдураҳмон ибн Холид Зуҳрийдан мутобаъат қилди.