حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَهْلٍ، قَالَ جَاءَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ نَحْفِرُ الْخَنْدَقَ وَنَنْقُلُ التُّرَابَ عَلَى أَكْتَادِنَا، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ لاَ عَيْشَ إِلاَّ عَيْشُ الآخِرَهْ فَاغْفِرْ لِلْمُهَاجِرِينَ وَالأَنْصَارِ ".
Муҳаммад ибн Убайдуллаҳ менга айтди, Ибн Абу Ҳозим бизга айтди, отасидан, Саҳлдан, у деди: Бизнинг олдимизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам келди, биз Хандақни қазар ва тупроқни елкаларимизда ташар эдик. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Аллаҳ, охират ҳаётидан ўзга (ҳақиқий) ҳаёт йўқ; бас, Муҳожирлар ва Ансорни мағфират қил», деди.