حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهَا قَالَتْ كُنْتُ أَنَامُ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرِجْلاَىَ فِي قِبْلَتِهِ، فَإِذَا سَجَدَ غَمَزَنِي، فَقَبَضْتُ رِجْلَىَّ، فَإِذَا قَامَ بَسَطْتُهُمَا. قَالَتْ وَالْبُيُوتُ يَوْمَئِذٍ لَيْسَ فِيهَا مَصَابِيحُ.
Бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: менга Молик, Умар ибн Убайдуллаҳнинг озод қилган қули Абун-Назрдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотини Оишадан ривоят қилдики, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг рўпарасида ухлардим — оёқларим у кишининг қибласи (саждагоҳи)да (бўларди). Сажда қилганларида, мени (секин) туртардилар, мен оёқларимни йиғиб олардим; (қиёмга) турганларида, уларни ёзардим. (Оиша) деди: Ўша кунлари уйларда чироқлар йўқ эди.