حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ عُبَيْدٍ ـ يَعْنِي ابْنَ حُنَيْنٍ ـ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، رضى الله عنه أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَلَسَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ " إِنَّ عَبْدًا خَيَّرَهُ اللَّهُ بَيْنَ أَنْ يُؤْتِيَهُ مِنْ زَهْرَةِ الدُّنْيَا مَا شَاءَ، وَبَيْنَ مَا عِنْدَهُ، فَاخْتَارَ مَا عِنْدَهُ ". فَبَكَى أَبُو بَكْرٍ وَقَالَ فَدَيْنَاكَ بِآبَائِنَا وَأُمَّهَاتِنَا. فَعَجِبْنَا لَهُ، وَقَالَ النَّاسُ انْظُرُوا إِلَى هَذَا الشَّيْخِ، يُخْبِرُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ عَبْدٍ خَيَّرَهُ اللَّهُ بَيْنَ أَنْ يُؤْتِيَهُ مِنْ زَهْرَةِ الدُّنْيَا وَبَيْنَ مَا عِنْدَهُ وَهْوَ يَقُولُ فَدَيْنَاكَ بِآبَائِنَا وَأُمَّهَاتِنَا. فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هُوَ الْمُخَيَّرَ، وَكَانَ أَبُو بَكْرٍ هُوَ أَعْلَمَنَا بِهِ. وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنْ أَمَنِّ النَّاسِ عَلَىَّ فِي صُحْبَتِهِ وَمَالِهِ أَبَا بَكْرٍ، وَلَوْ كُنْتُ مُتَّخِذًا خَلِيلاً مِنْ أُمَّتِي لاَتَّخَذْتُ أَبَا بَكْرٍ، إِلاَّ خُلَّةَ الإِسْلاَمِ، لاَ يَبْقَيَنَّ فِي الْمَسْجِدِ خَوْخَةٌ إِلاَّ خَوْخَةُ أَبِي بَكْرٍ ".
Исмоил ибн Абдуллаҳ бизга айтди, у деди: Молик менга айтди, Абун-Назр — Умар ибн Убайдуллаҳнинг мавлоси — дан, Убайд — яъни Ибн Ҳунайн — дан, Абу Саъид Худрий розияллаҳу анҳудан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мимбар устига ўтирди ва: «Албатта бир банда — Аллаҳ уни дунё гулидан хоҳлаганини бериш билан Ўз ҳузуридаги (нарса) орасида ихтиёрли қилди (танлашга қўйди), у Ўз ҳузуридагини (охиратни) танлади», деди. Шунда Абу Бакр йиғлади ва: «Сени ота-оналаримиз билан фидо қилдик», деди. Биз унга ажабландик. Одамлар: «Мана бу чолга қаранглар — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Аллаҳ уни дунё гулидан (бериш) билан Ўз ҳузуридаги (нарса) орасида ихтиёрли қилган бир банда ҳақида хабар берса, у: ‹Сени ота-оналаримиз билан фидо қилдик› дейди», дедилар. Ҳолбуки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ўзи ўша ихтиёрли қилинган (банда) эди, Абу Бакр эса бизнинг энг билувчимиз эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта, одамлардан ўз суҳбати ва моли билан менга энг кўп миннатдори (яхшилик қилган)и Абу Бакрдир. Агар мен умматимдан бир халил (дўст) тутувчи бўлганимда, албатта Абу Бакрни тутар эдим, лекин Ислом хулла(дўстлик)си (бор). Масжидда (очилган) бир туйнук (хавха) қолмасин, илло Абу Бакрнинг туйнуги(дан) бўлак», деди.