وَقَالَ دُحَيْمٌ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، حَدَّثَنِي أَبُو عُبَيْدٍ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ وَسَّاجٍ، حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ، فَكَانَ أَسَنَّ أَصْحَابِهِ أَبُو بَكْرٍ، فَغَلَفَهَا بِالْحِنَّاءِ وَالْكَتَمِ حَتَّى قَنَأَ لَوْنُهَا.
Дуҳайм деди: Валид бизга айтди, Авзоий бизга айтди, Абу Убайд менга айтди, Уқба ибн Вассождан, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳу менга айтди, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келди, унинг саҳобалари ичида энг кексаси Абу Бакр эди, у (сочини) хина ва катам билан бўяди, токи унинг ранги (тўқ қизил) бўлиб кетди.