حَدَّثَنِي عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها {إِذْ جَاءُوكُمْ مِنْ فَوْقِكُمْ وَمِنْ أَسْفَلَ مِنْكُمْ وَإِذْ زَاغَتِ الأَبْصَارُ} قَالَتْ كَانَ ذَاكَ يَوْمَ الْخَنْدَقِ.
Усмон ибн Абу Шайба менга айтди, Абда бизга айтди, Ҳишомдан, отасидан, Оиша розияллаҳу анҳодан — {Ўшанда улар сизларга тепаларингиздан ва пастларингиздан келди ва ўшанда кўзлар бурилди} (ояти ҳақида): У: «Бу Хандақ куни эди», деди.