حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا يَعْلَى، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حِينَ اعْتَمَرَ فَطَافَ فَطُفْنَا مَعَهُ، وَصَلَّى وَصَلَّيْنَا مَعَهُ، وَسَعَى بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ، فَكُنَّا نَسْتُرُهُ مِنْ أَهْلِ مَكَّةَ، لاَ يُصِيبُهُ أَحَدٌ بِشَىْءٍ.
Ибн Нумайр бизга айтди, Яъло бизга айтди, Исмоил бизга айтди, деди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Авфо розияллаҳу анҳумодан эшитдим: У айтди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан у умра қилганида бирга эдик. У тавоф қилди, биз ҳам у билан тавоф қилдик. У намоз ўқиди, биз ҳам у билан намоз ўқидик. У Сафо ва Марва орасида саъй қилди. Биз уни Макка аҳлидан тўсиб (қалқон бўлиб) турардик, ҳеч ким унга бирор нарса (озор) етказмаслиги учун.