حَدَّثَنِي مَحْمُودٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنِي مَعْمَرٌ، قَالَ أَخْبَرَنِي الزُّهْرِيُّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ فِي رَمَضَانَ مِنَ الْمَدِينَةِ، وَمَعَهُ عَشَرَةُ آلاَفٍ، وَذَلِكَ عَلَى رَأْسِ ثَمَانِ سِنِينَ وَنِصْفٍ مِنْ مَقْدَمِهِ الْمَدِينَةَ، فَسَارَ هُوَ وَمَنْ مَعَهُ مِنَ الْمُسْلِمِينَ إِلَى مَكَّةَ، يَصُومُ وَيَصُومُونَ حَتَّى بَلَغَ الْكَدِيدَ ـ وَهْوَ مَاءٌ بَيْنَ عُسْفَانَ وَقُدَيْدٍ ـ أَفْطَرَ وَأَفْطَرُوا. قَالَ الزُّهْرِيُّ وَإِنَّمَا يُؤْخَذُ مِنْ أَمْرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الآخِرُ فَالآخِرُ.
Маҳмуд менга айтди, Абдурраззоқ бизга хабар берди, Маъмар менга хабар берди, деди: Менга Зуҳрий хабар берди, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Рамазонда Мадинадан чиқди, у билан ўн минг (киши) бор эди. Бу унинг Мадинага келганидан саккиз ярим йил бошида эди. У ва у билан бирга бўлган мусулмонлар Маккага юрдилар, у ҳам, улар ҳам рўза тутдилар, то ал-Кадидга — у Усфон билан Қудайд орасидаги сув — етганда, у ҳам, улар ҳам ифтор қилдилар. Зуҳрий деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ишидан охиргиси ва охиргиси (энг сўнгги амали) олинади.