حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قِيلَ لِلْبَرَاءِ وَأَنَا أَسْمَعُ، أَوَلَّيْتُمْ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ حُنَيْنٍ فَقَالَ أَمَّا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَلاَ، كَانُوا رُمَاةً فَقَالَ " أَنَا النَّبِيُّ لاَ كَذِبْ أَنَا ابْنُ عَبْدِ الْمُطَّلِبْ ".
Абул-Валид бизга айтди, Шуъба бизга айтди, у Абу Ишоқдан: ал-Барога — мен эшитиб турардим — дейилди: «Ҳунайн куни Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга қочдингизми?» У деди: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам эса йўқ (қочмади). Улар (Ҳавозин) мерган эдилар. У (Набий) деди: «Мен Набийман, ёлғон йўқ, мен Абдулмутталибнинг ўғлиман.»»