حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ كَثِيرِ بْنِ أَفْلَحَ، عَنْ أَبِي مُحَمَّدٍ، مَوْلَى أَبِي قَتَادَةَ عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ خَرَجْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَامَ حُنَيْنٍ، فَلَمَّا الْتَقَيْنَا كَانَتْ لِلْمُسْلِمِينَ جَوْلَةٌ، فَرَأَيْتُ رَجُلاً مِنَ الْمُشْرِكِينَ، قَدْ عَلاَ رَجُلاً مِنَ الْمُسْلِمِينَ، فَضَرَبْتُهُ مِنْ وَرَائِهِ عَلَى حَبْلِ عَاتِقِهِ بِالسَّيْفِ، فَقَطَعْتُ الدِّرْعَ، وَأَقْبَلَ عَلَىَّ فَضَمَّنِي ضَمَّةً وَجَدْتُ مِنْهَا رِيحَ الْمَوْتِ، ثُمَّ أَدْرَكَهُ الْمَوْتُ فَأَرْسَلَنِي، فَلَحِقْتُ عُمَرَ فَقُلْتُ مَا بَالُ النَّاسِ قَالَ أَمْرُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ. ثُمَّ رَجَعُوا وَجَلَسَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَنْ قَتَلَ قَتِيلاً لَهُ عَلَيْهِ بَيِّنَةٌ فَلَهُ سَلَبُهُ ". فَقُلْتُ مَنْ يَشْهَدُ لِي ثُمَّ جَلَسْتُ ـ قَالَ ـ ثُمَّ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ فَقُمْتُ فَقُلْتُ مَنْ يَشْهَدُ لِي ثُمَّ جَلَسْتُ قَالَ ثُمَّ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ، فَقُمْتُ فَقَالَ " مَالَكَ يَا أَبَا قَتَادَةَ ". فَأَخْبَرْتُهُ. فَقَالَ رَجُلٌ صَدَقَ وَسَلَبُهُ عِنْدِي، فَأَرْضِهِ مِنِّي. فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ لاَهَا اللَّهِ، إِذًا لاَ يَعْمِدُ إِلَى أَسَدٍ مِنْ أُسْدِ اللَّهِ يُقَاتِلُ عَنِ اللَّهِ وَرَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم فَيُعْطِيَكَ سَلَبَهُ. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " صَدَقَ فَأَعْطِهِ ". فَأَعْطَانِيهِ فَابْتَعْتُ بِهِ مَخْرَفًا فِي بَنِي سَلِمَةَ، فَإِنَّهُ لأَوَّلُ مَالٍ تَأَثَّلْتُهُ فِي الإِسْلاَمِ.
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди, Молик бизга хабар берди, у Яҳё ибн Саиддан, у Умар ибн Касир ибн Афлаҳдан, у Абу Муҳаммад — Абу Қатоданинг мавлосидан, у Абу Қатодадан: У айтди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Ҳунайн йили чиқдик. Тўқнашганимизда, мусулмонларда бир чекиниш (парокандалик) бўлди. Мен мушриклардан бир кишини кўрдим, у мусулмонлардан бир кишининг устига чиқиб олибди. Мен уни орқасидан, елка пай (томир)и устидан қилич билан урдим, совутни кесдим. У менга юзланди ва мени шундай қаттиқ қучоқладики, мен ундан ўлим ҳидини сездим. Кейин ўлим уни топди (у ўлди) ва мени қўйиб юборди. Мен Умарни учратиб дедим: «Одамларга нима бўлди?» У деди: «Аллаҳ азиз ва жалилнинг амри.» Кейин улар қайтдилар (жангга). Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўтириб деди: «Ким бир ўликни (душманни) ўлдирган бўлса ва унга (буни исботловчи) далили бўлса, унинг ўлжаси (салаби) ўшаники.» Мен дедим: «Менга ким гувоҳлик беради?» Кейин ўтирдим. У айтди: Кейин Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам шу кабини (яна) айтди. Мен туриб дедим: «Менга ким гувоҳлик беради?» Кейин ўтирдим. У айтди: Кейин Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам яна шу кабини айтди. Мен турдим. У деди: «Сенга нима бўлди, эй Абу Қатода?» Мен унга хабар бердим. Бир киши деди: «У рост айтди, унинг ўлжаси менинг олдимда, уни мендан рози қил (менга бер).» Абу Бакр деди: «Йўқ, Аллаҳга (қасамки)! У (Набий) Аллаҳнинг шерларидан бир шерни — у Аллаҳ ва Расули соллаллаҳу алайҳи васаллам учун жанг қилади — қолдириб, унинг ўлжасини сенга бермайди.» Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «У рост айтди, уни унга бер.» У менга уни берди. Мен у билан Бану Салимада бир боғ (хурмозор) сотиб олдим, у Исломда мен биринчи орттирган мол эди.