حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ لَمَّا نَزَلَتْ {لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ وَالْمُجَاهِدُونَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ} قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " ادْعُ لِي زَيْدًا وَلْيَجِئْ بِاللَّوْحِ وَالدَّوَاةِ وَالْكَتِفِ ـ أَوِ الْكَتِفِ وَالدَّوَاةِ ـ ثُمَّ قَالَ " اكْتُبْ لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ " وَخَلْفَ ظَهْرِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَمْرُو بْنُ أُمِّ مَكْتُومٍ الأَعْمَى قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَا تَأْمُرُنِي فَإِنِّي رَجُلٌ ضَرِيرُ الْبَصَرِ فَنَزَلَتْ مَكَانَهَا {لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ} فِي سَبِيلِ اللَّهِ {غَيْرُ أُولِي الضَّرَرِ}"
Убайдуллаҳ ибн Мусо, Исроилдан, у Абу Ишоқдан, у Бародан ривоят қилади: «Мўминлардан (узрсиз уйда) ўтирганлар билан Аллаҳ йўлида жиҳод қилгувчилар тенг бўлмайди» (ояти) нозил бўлганда, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Менга Зайдни чақир, у лавҳ, сиёҳдон ва курак суяк (ёки курак суяк ва сиёҳдон) билан келсин» дедилар. Сўнг: «Ёз: Ла яставий-л-қоидууна (ўтирганлар тенг бўлмайди)» дедилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг орқалари ортида кўр Амр ибн Умму Мактум бор эди. У: Эй Расулуллаҳ, менга нима буюрасиз? Мен кўзи ожиз кишиман-ку, деди. Шунда ўша (оят) ўрнига «Мўминлардан ўтирганлар Аллаҳ йўлида (жиҳод қилувчилар билан) тенг бўлмайди, зарар (узр) эгаларидан бошқа» (деб) нозил бўлди.