حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ بُرَيْدٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " مَثَلُ الْمُسْلِمِينَ وَالْيَهُودِ وَالنَّصَارَى كَمَثَلِ رَجُلٍ اسْتَأْجَرَ قَوْمًا يَعْمَلُونَ لَهُ عَمَلاً إِلَى اللَّيْلِ، فَعَمِلُوا إِلَى نِصْفِ النَّهَارِ، فَقَالُوا لاَ حَاجَةَ لَنَا إِلَى أَجْرِكَ، فَاسْتَأْجَرَ آخَرِينَ فَقَالَ أَكْمِلُوا بَقِيَّةَ يَوْمِكُمْ، وَلَكُمُ الَّذِي شَرَطْتُ، فَعَمِلُوا حَتَّى إِذَا كَانَ حِينَ صَلاَةِ الْعَصْرِ قَالُوا لَكَ مَا عَمِلْنَا. فَاسْتَأْجَرَ قَوْمًا فَعَمِلُوا بَقِيَّةَ يَوْمِهِمْ حَتَّى غَابَتِ الشَّمْسُ، وَاسْتَكْمَلُوا أَجْرَ الْفَرِيقَيْنِ ".
Абу Курайб бизга айтди: Абу Усома бизга айтди, Бурайддан, у Абу Бурдадан, у Абу Мусодан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: «Мусулмонлар, яҳудийлар ва насороларнинг мисоли — бир киши бир қавмни кечгача ўзига ишлаб беришга ёллади. Улар кундуз ярмигача ишлади, сўнг: ‹Сенинг ажрингга ҳожатимиз йўқ›, дедилар. У бошқаларни ёллади ва: ‹Кунингизнинг қолганини тўкис ишланг, шарт қилган (ҳақ)им сизларники›, деди. Улар ишлади, аср намози пайти бўлганда: ‹Сенга ишлаганимиз (бекор) бўлсин (кетсин)›, дедилар. У яна бир қавмни ёллади, улар кунларининг қолганини қуёш ботгунча ишлади ва икки гуруҳнинг ажрини тўкис (олдилар) — бу (мусулмонлар мисоли)дир», дедилар.