حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ بْنَ مُسْلِمِ بْنِ يَنَّاقٍ، يُحَدِّثُ عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ شَيْبَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ جَارِيَةً، مِنَ الأَنْصَارِ تَزَوَّجَتْ، وَأَنَّهَا مَرِضَتْ فَتَمَعَّطَ شَعَرُهَا، فَأَرَادُوا أَنْ يَصِلُوهَا فَسَأَلُوا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لَعَنَ اللَّهُ الْوَاصِلَةَ وَالْمُسْتَوْصِلَةَ ". تَابَعَهُ ابْنُ إِسْحَاقَ عَنْ أَبَانَ بْنِ صَالِحٍ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ صَفِيَّةَ عَنْ عَائِشَةَ.
Одам, Шуъбадан, у Амр ибн Муррадан ривоят қилади: Ҳасан ибн Муслим ибн Янноқнинг Сафийя бинти Шайбадан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) айтиб бераётганини эшитдим: Ансордан бир чўри (қиз) турмушга чиқди, у касал бўлди ва сочлари тўкилди. Улар унинг сочини уламоқчи (узайтирмоқчи) бўлдилар ва Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўрадилар. У: «Аллаҳ уловчини ва улатгувчини лаънатлади» дедилар. Буни Ибн Ишоқ Абон ибн Солиҳдан, у Ҳасандан, у Сафийядан, у Оишадан (ривоят қилиб) мутобаъа қилди.