أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، فَلَقِيتُ زَيْدَ بْنَ أَسْلَمَ فَحَدَّثَنِي عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ كَانَتْ لِرَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ نَاقَةٌ تَرْعَى فِي قِبَلِ أُحُدٍ فَعُرِضَ لَهَا فَنَحَرَهَا بِوَتَدٍ . فَقُلْتُ لِزَيْدٍ وَتَدٌ مِنْ خَشَبٍ أَوْ حَدِيدٍ قَالَ لاَ بَلْ خَشَبٌ فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَهُ فَأَمَرَهُ بِأَكْلِهَا .
Менга Муҳаммад ибн Маъмар хабар бериб, дедики: бизга Ҳаббон ибн Ҳилол ривоят қилди, дедики: бизга Жарир ибн Ҳозим ривоят қилди, дедики: бизга Айюб ривоят қилди, Зайд ибн Асламдан. Сўнг мен Зайд ибн Аслам билан учрашдим, у менга Ато ибн Ясардан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди, у деди: Ансорлардан бир кишининг Уҳуд тарафида ўтлайдиган туяси бор эди. Унга (бирор нарса) рўпара келди (қочиб қолди) ва у уни қозиқ билан сўйди. Мен Зайдга: «Ёғоч қозиқми ёки темирми?» дедим. У: «Йўқ, балки ёғоч,» деди. Сўнг у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб сўради, у уни ейишга буюрдилар.