حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ،. وَأَيُّوبَ عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ، وَكَانَ مَعَهُ غُلاَمٌ لَهُ أَسْوَدُ، يُقَالُ لَهُ أَنْجَشَةُ، يَحْدُو، فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَيْحَكَ يَا أَنْجَشَةُ رُوَيْدَكَ بِالْقَوَارِيرِ ".
Мусаддад, Ҳаммоддан, у Собит Бунонийдан, у Анас ибн Моликдан; ва Айюб, у Абу Қилобадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилади: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир сафарда эдилар, у киши билан бирга Анжаша деб аталувчи қора ғуломлари бор эди, у ҳудо (шеър) айтар (туяни ҳайдар) эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Вой сенга, эй Анжаша, шиша(идиш)ларни оҳиста (ҳайда)» дедилар, деди.