حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَثْنَى رَجُلٌ عَلَى رَجُلٍ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " وَيْلَكَ قَطَعْتَ عُنُقَ أَخِيكَ ـ ثَلاَثًا ـ مَنْ كَانَ مِنْكُمْ مَادِحًا لاَ مَحَالَةَ فَلْيَقُلْ أَحْسِبُ فُلاَنًا ـ وَاللَّهُ حَسِيبُهُ ـ وَلاَ أُزَكِّي عَلَى اللَّهِ أَحَدًا. إِنْ كَانَ يَعْلَمُ ".
Мусо ибн Исмоил, Вуҳайбдан, у Холиддан, у Абдураҳмон ибн Абу Бакрадан, у отасидан ривоят қилади: У: Бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдида бир кишини мақтади. У киши: «Вой сенга, биродарингнинг бўйнини уздинг — уч марта — сизлардан ким албатта мақтовчи бўлса, айтсин: Фалонни шундай деб ўйлайман — унинг ҳисобини Аллаҳ олувчидир — ва мен Аллаҳ(нинг илми)дан устун қўйиб ҳеч кимни пок деб айтмайман; агар (уни шундай) деб билса (гина айтсин)» дедилар.