حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ غَيْلاَنَ بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فِي رَهْطٍ مِنَ الأَشْعَرِيِّينَ أَسْتَحْمِلُهُ فَقَالَ " وَاللَّهِ لاَ أَحْمِلُكُمْ، وَمَا عِنْدِي مَا أَحْمِلُكُمْ عَلَيْهِ ". قَالَ ثُمَّ لَبِثْنَا مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ نَلْبَثَ، ثُمَّ أُتِيَ بِثَلاَثِ ذَوْدٍ غُرِّ الذُّرَى فَحَمَلَنَا عَلَيْهَا فَلَمَّا انْطَلَقْنَا قُلْنَا أَوْ قَالَ بَعْضُنَا وَاللَّهِ لاَ يُبَارَكُ لَنَا، أَتَيْنَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَسْتَحْمِلُهُ، فَحَلَفَ أَنْ لاَ يَحْمِلَنَا ثُمَّ حَمَلَنَا، فَارْجِعُوا بِنَا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَنُذَكِّرُهُ، فَأَتَيْنَاهُ فَقَالَ " مَا أَنَا حَمَلْتُكُمْ، بَلِ اللَّهُ حَمَلَكُمْ، وَإِنِّي وَاللَّهِ إِنْ شَاءَ اللَّهُ لاَ أَحْلِفُ عَلَى يَمِينٍ فَأَرَى غَيْرَهَا خَيْرًا مِنْهَا، إِلاَّ كَفَّرْتُ عَنْ يَمِينِي، وَأَتَيْتُ الَّذِي هُوَ خَيْرٌ ". أَوْ " أَتَيْتُ الَّذِي هُوَ خَيْرٌ وَكَفَّرْتُ عَنْ يَمِينِي ".
Абу Бурда отасидан (Абу Мусо) (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га Ашъарийлардан бир гуруҳ билан келдим, ундан улов (миниб кетишга) сўрадим. Деди: "Валлаҳи, сизларни уловламайман, менда сизларни улайдиган нарса ҳам йўқ." Кейин Аллаҳ хоҳлаганича турдик, сўнг оқ ўркачли учта туя келтирилди, уларга бизни улади (миндирди). Йўлга чиққанимизда биз — ёки баъзимиз — дедик: "Валлаҳи, бизга барака берилмайди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га улов сўраб келдик, у бизни уламасликка қасам ичди, кейин бизни улади. Келинг, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га қайтиб, унга (қасамини) эслатамиз." Унга келдик, деди: "Мен сизларни уламадим, балки Аллаҳ сизларни улади. Валлаҳи, иншааллаҳ, мен бир қасамга қасам ичиб, ундан бошқасини яхшироқ кўрмайман, магар қасамим учун каффорат тўлаб, яхши бўлганини қиламан" — ёки: "яхши бўлганини қилиб, қасамим учун каффорат тўлайман."