حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، حَدَّثَنَا أَشْعَثُ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْجَدْرِ أَمِنَ الْبَيْتِ هُوَ قَالَ " نَعَمْ ". قُلْتُ فَمَا لَهُمْ لَمْ يُدْخِلُوهُ فِي الْبَيْتِ قَالَ " إِنَّ قَوْمَكِ قَصَّرَتْ بِهِمُ النَّفَقَةُ ". قُلْتُ فَمَا شَأْنُ بَابِهِ مُرْتَفِعًا قَالَ " فَعَلَ ذَاكِ قَوْمُكِ، لِيُدْخِلُوا مَنْ شَاءُوا، وَيَمْنَعُوا مَنْ شَاءُوا، لَوْلاَ أَنَّ قَوْمَكِ حَدِيثٌ عَهْدُهُمْ بِالْجَاهِلِيَّةِ، فَأَخَافُ أَنْ تُنْكِرَ قُلُوبُهُمْ أَنْ أُدْخِلَ الْجَدْرَ فِي الْبَيْتِ، وَأَنْ أُلْصِقَ بَابَهُ فِي الأَرْضِ ".
Оиша айтди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳижр (Каъба девори) ҳақида — у Байтданми? — деб сўрадим. У: "Ҳа" деди. Мен: "Унда нега уни Байтга киритмадилар?" дедим. У: "Албатта сенинг қавминг(нинг) нафақаси етмай қолди (маблағи камлик қилди)" деди. Мен: "Унинг эшиги нега баландда?" дедим. У: "Буни сенинг қавминг қилди — хоҳлаганини киритиб, хоҳлаганини ман қилишлари учун. Агар сенинг қавминг жоҳилиятга яқин (янги мусулмон) бўлмаганида — мен уларнинг қалблари (буни) инкор қилишидан қўрқмаганимда — мен ҳижрни Байтга киритиб, унинг эшигини ерга туташтирар эдим" деди.