حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَالِكُ بْنُ أَوْسٍ النَّصْرِيُّ، وَكَانَ، مُحَمَّدُ بْنُ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ ذَكَرَ لِي ذِكْرًا مِنْ ذَلِكَ فَدَخَلْتُ عَلَى مَالِكٍ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ انْطَلَقْتُ حَتَّى أَدْخُلَ عَلَى عُمَرَ أَتَاهُ حَاجِبُهُ يَرْفَا فَقَالَ هَلْ لَكَ فِي عُثْمَانَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ وَالزُّبَيْرِ وَسَعْدٍ يَسْتَأْذِنُونَ. قَالَ نَعَمْ. فَدَخَلُوا فَسَلَّمُوا وَجَلَسُوا. فَقَالَ هَلْ لَكَ فِي عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ. فَأَذِنَ لَهُمَا. قَالَ الْعَبَّاسُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنِي وَبَيْنَ الظَّالِمِ. اسْتَبَّا. فَقَالَ الرَّهْطُ عُثْمَانُ وَأَصْحَابُهُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ اقْضِ بَيْنَهُمَا وَأَرِحْ أَحَدَهُمَا مِنَ الآخَرِ. فَقَالَ اتَّئِدُوا أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ، هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ نُورَثُ مَا تَرَكْنَا صَدَقَةٌ ". يُرِيدُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَفْسَهُ. قَالَ الرَّهْطُ قَدْ قَالَ ذَلِكَ. فَأَقْبَلَ عُمَرُ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمَانِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ذَلِكَ. قَالاَ نَعَمْ. قَالَ عُمَرُ فَإِنِّي مُحَدِّثُكُمْ عَنْ هَذَا الأَمْرِ، إِنَّ اللَّهَ كَانَ خَصَّ رَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم فِي هَذَا الْمَالِ بِشَىْءٍ لَمْ يُعْطِهِ أَحَدًا غَيْرَهُ، فَإِنَّ اللَّهَ يَقُولُ {مَا أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْهُمْ فَمَا أَوْجَفْتُمْ} الآيَةَ، فَكَانَتْ هَذِهِ خَالِصَةً لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، ثُمَّ وَاللَّهِ مَا احْتَازَهَا دُونَكُمْ وَلاَ اسْتَأْثَرَ بِهَا عَلَيْكُمْ، وَقَدْ أَعْطَاكُمُوهَا وَبَثَّهَا فِيكُمْ، حَتَّى بَقِيَ مِنْهَا هَذَا الْمَالُ، وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُنْفِقُ عَلَى أَهْلِهِ نَفَقَةَ سَنَتِهِمْ مِنْ هَذَا الْمَالِ، ثُمَّ يَأْخُذُ مَا بَقِيَ فَيَجْعَلُهُ مَجْعَلَ مَالِ اللَّهِ، فَعَمِلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِذَلِكَ حَيَاتَهُ، أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ تَعْلَمُونَ ذَلِكَ فَقَالُوا نَعَمْ. ثُمَّ قَالَ لِعَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ أَنْشُدُكُمَا اللَّهَ هَلْ تَعْلَمَانِ ذَلِكَ قَالاَ نَعَمْ. ثُمَّ تَوَفَّى اللَّهُ نَبِيَّهُ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَقَبَضَهَا أَبُو بَكْرٍ فَعَمِلَ فِيهَا بِمَا عَمِلَ فِيهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، وَأَنْتُمَا حِينَئِذٍ ـ وَأَقْبَلَ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ ـ تَزْعُمَانِ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ فِيهَا كَذَا، وَاللَّهُ يَعْلَمُ أَنَّهُ فِيهَا صَادِقٌ بَارٌّ رَاشِدٌ تَابِعٌ لِلْحَقِّ، ثُمَّ تَوَفَّى اللَّهُ أَبَا بَكْرٍ فَقُلْتُ أَنَا وَلِيُّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ. فَقَبَضْتُهَا سَنَتَيْنِ أَعْمَلُ فِيهَا بِمَا عَمِلَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبُو بَكْرٍ، ثُمَّ جِئْتُمَانِي وَكَلِمَتُكُمَا عَلَى كَلِمَةٍ وَاحِدَةٍ وَأَمْرُكُمَا جَمِيعٌ، جِئْتَنِي تَسْأَلُنِي نَصِيبَكَ مِنِ ابْنِ أَخِيكَ، وَأَتَانِي هَذَا يَسْأَلُنِي نَصِيبَ امْرَأَتِهِ مِنْ أَبِيهَا فَقُلْتُ إِنْ شِئْتُمَا دَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا، عَلَى أَنَّ عَلَيْكُمَا عَهْدَ اللَّهِ وَمِيثَاقَهُ تَعْمَلاَنِ فِيهَا بِمَا عَمِلَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِمَا عَمِلَ فِيهَا أَبُو بَكْرٍ وَبِمَا عَمِلْتُ فِيهَا مُنْذُ وَلِيتُهَا، وَإِلاَّ فَلاَ تُكَلِّمَانِي فِيهَا. فَقُلْتُمَا ادْفَعْهَا إِلَيْنَا بِذَلِكَ. فَدَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا بِذَلِكَ، أَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ هَلْ دَفَعْتُهَا إِلَيْهِمَا بِذَلِكَ قَالَ الرَّهْطُ نَعَمْ. فَأَقْبَلَ عَلَى عَلِيٍّ وَعَبَّاسٍ فَقَالَ أَنْشُدُكُمَا بِاللَّهِ هَلْ دَفَعْتُهَا إِلَيْكُمَا بِذَلِكَ. قَالاَ نَعَمْ. قَالَ أَفَتَلْتَمِسَانِ مِنِّي قَضَاءً غَيْرَ ذَلِكَ فَوَالَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ لاَ أَقْضِي فِيهَا قَضَاءً غَيْرَ ذَلِكَ حَتَّى تَقُومَ السَّاعَةُ، فَإِنْ عَجَزْتُمَا عَنْهَا فَادْفَعَاهَا إِلَىَّ، فَأَنَا أَكْفِيكُمَاهَا.
Молик ибн Авс ал-Насрий айтди: Мен бориб, Умарнинг олдига кирдим. Унинг ҳожиби Ярфа келиб: "Усмон, Абдураҳмон, Зубайр ва Саъд изн сўраяпти — (киритамизми)?" деди. У: "Ҳа" деди. Улар кириб, салом бериб ўтирдилар. (Ярфа): "Али ва Аббос (ҳақида ҳам изнми)?" деди. У уларга ҳам изн берди. Аббос: "Эй амирул мўминин, мен билан бу золимнинг орасида ҳукм қил" деди. Иккови (Али билан) бир-бирини сўкишди. Жамоа — Усмон ва унинг шериклари: "Эй амирул мўминин, уларнинг орасида ҳукм қил ва бирини иккинчисидан (қутқариб) тинчит" деди. (Умар): "Сабр қилинглар! Сизларни — изни билан осмон ва ер (барпо бўлиб) турган Аллаҳ ила қасамга соламан: биласизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Биз (Набийлар)га мерос қолдирилмайди, биз қолдирган нарса — садақадир› деган?" деди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзини назарда тутди. Жамоа: "Буни айтган" дедилар. Умар Али ва Аббосга юзланиб: "Сизларни Аллаҳ ила қасамга соламан: биласизми, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буни айтган?" деди. Иккови: "Ҳа" деди. Умар: "Энди мен сизларга бу иш ҳақида (гапириб) айтаман. Албатта Аллаҳ ўз Расули (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бу молда (Бану Назир ўлжаси) — бошқа ҳеч кимга бермаган — бир нарсани хос қилган эди. Аллаҳ: «Аллаҳ ўз Расулига улардан қайтарган (файъ) — сизлер унга от ёки туя чоптирмаган(нарса)дир» (оят) дейди. Бу — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га холис (хос) эди. Кейин, валлаҳи, у уни сиздан (маҳрум этиб) ўзига тўпламади ва сиздан (тортиб) ўзига имтиёз қилмади; уни сизларга берди ва орангизда тарқатди, ҳатто ундан мана шу мол қолди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз аҳлига бу молдан уларнинг бир йиллик нафақасини сарфлар, кейин қолганини олиб, уни Аллаҳнинг моли сарфланадиган (йўлга) қўяр эди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бутун ҳаёти давомида шу (тарзда) амал қилди. Сизларни Аллаҳ ила қасамга соламан: буни биласизми?" деди. Улар: "Ҳа" дедилар. Кейин Али ва Аббосга: "Сизларни Аллаҳ ила қасамга соламан: буни биласизми?" деди. Иккови: "Ҳа" деди. (Умар:) "Кейин Аллаҳ ўз Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни вафот эттирди. Абу Бакр: ‹Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг валийси(ўринбосари)ман› деди ва уни (молни) қўлга олди, унда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) амал қилгандек амал қилди. Ўша пайтда сизлар — (Умар Али ва Аббосга юзланди) — Абу Бакрни унда (ҳақсиз деб) ўйлар эдингиз, ҳолбуки Аллаҳ биладики, у унда ростгўй, яхши, тўғри (йўлда), ҳаққа эргашувчи эди. Кейин Аллаҳ Абу Бакрни вафот эттирди, мен: ‹Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва Абу Бакрнинг валийсиман› дедим ва уни икки йил қўлимда тутди — унда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва Абу Бакр амал қилгандек амал қилдим. Кейин иккалангиз менга келдингиз — сўзингиз битта, ишингиз бир: сен (Аббос) менга жиянингдан (Набийдан) ўз улушингни сўраб келдинг, бу (Али) эса менга хотинининг (Фотиманинг) отасидан улушини сўраб келди. Мен: ‹Агар хоҳласангиз, мен уни сизларга топшираман — шу шартдаки, устингизда Аллаҳнинг аҳди ва мисоқи бўлсин: унда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) амал қилгандек, Абу Бакр амал қилгандек ва мен идора қилгандан бери амал қилгандек амал қиласиз; акс ҳолда, мен билан бу ҳақда гаплашманг› дедим. Сизлар: ‹Уни бизга шу (шарт) билан топшир› дедингиз. Мен уни сизларга шу (шарт) билан топширдим. Сизларни Аллаҳ ила қасамга соламан: мен уни икковига шу (шарт) билан топширдимми?" деди. Жамоа: "Ҳа" дедилар. Али ва Аббосга юзланди: "Сизларни Аллаҳ ила қасамга соламан: мен уни икковига шу (шарт) билан топширдимми?" деди. Иккови: "Ҳа" деди. У: "Мендан бундан бошқа ҳукм излаяпсизми? Изни билан осмон ва ер (барпо бўлиб) турган Зот ила қасамки, мен унда — қиёмат қойм бўлгунча — бундан бошқа ҳукм қилмайман. Агар уни (идора қилишдан) ожиз бўлсангиз, уни менга топширинглар, мен сизларга (унинг ишини) кифоя қиламан" деди.