حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي بَكْرَةَ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الزَّمَانُ قَدِ اسْتَدَارَ كَهَيْئَتِهِ يَوْمَ خَلَقَ اللَّهُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ، السَّنَةُ اثْنَا عَشَرَ شَهْرًا، مِنْهَا أَرْبَعَةٌ حُرُمٌ ثَلاَثٌ مُتَوَالِيَاتٌ ذُو الْقَعَدَةِ وَذُو الْحَجَّةِ وَالْمُحَرَّمُ، وَرَجَبُ مُضَرَ الَّذِي بَيْنَ جُمَادَى وَشَعْبَانَ، أَىُّ شَهْرٍ هَذَا ". قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ فَسَكَتَ حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ يُسَمِّيهِ بِغَيْرِ اسْمِهِ قَالَ " أَلَيْسَ ذَا الْحَجَّةِ ". قُلْنَا بَلَى. قَالَ " أَىُّ بَلَدٍ هَذَا ". قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. فَسَكَتَ حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ سَيُسَمِّيهِ بِغَيْرِ اسْمِهِ قَالَ " أَلَيْسَ الْبَلْدَةَ ". قُلْنَا بَلَى. قَالَ " فَأَىُّ يَوْمٍ هَذَا ". قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ فَسَكَتَ حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ سَيُسَمِّيهِ بِغَيْرِ اسْمِهِ قَالَ " أَلَيْسَ يَوْمَ النَّحْرِ ". قُلْنَا بَلَى. قَالَ " فَإِنَّ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ ـ قَالَ مُحَمَّدٌ وَأَحْسِبُهُ قَالَ وَأَعْرَاضَكُمْ ـ عَلَيْكُمْ حَرَامٌ، كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا فِي بَلَدِكُمْ هَذَا فِي شَهْرِكُمْ هَذَا، وَسَتَلْقَوْنَ رَبَّكُمْ فَيَسْأَلُكُمْ عَنْ أَعْمَالِكُمْ، أَلاَ فَلاَ تَرْجِعُوا بَعْدِي ضُلاَّلاً، يَضْرِبُ بَعْضُكُمْ رِقَابَ بَعْضٍ، أَلاَ لِيُبَلِّغِ الشَّاهِدُ الْغَائِبَ، فَلَعَلَّ بَعْضَ مَنْ يَبْلُغُهُ أَنْ يَكُونَ أَوْعَى مِنْ بَعْضِ مَنْ سَمِعَهُ ". فَكَانَ مُحَمَّدٌ إِذَا ذَكَرَهُ قَالَ صَدَقَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ " أَلاَ هَلْ بَلَّغْتُ أَلاَ هَلْ بَلَّغْتُ ".
Абу Бакра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): Деди: "Замон — Аллаҳ осмонлар ва ерни яратган кундагидек ўз ҳолатига айланди (қайтди). Йил — ўн икки ой; улардан тўрттаси ҳаром (ойлар): учтаси кетма-кет — Зулқаъда, Зулҳижжа ва Муҳаррам; ва Жумодаа билан Шаъбон орасидаги Музарнинг Ражаби. Бу қайси ой?" Биз: "Аллаҳ ва Расули билгувчироқ" дедик. У жим турди, ҳатто биз уни бошқа ном билан атайди деб ўйладик. У: "Бу — Зулҳижжа эмасми?" деди. Биз: "Ҳа" дедик. У: "Бу қайси шаҳар?" деди. Биз: "Аллаҳ ва Расули билгувчироқ" дедик. У жим турди, ҳатто биз уни бошқа ном билан атайди деб ўйладик. У: "Бу — Балда (Макка) эмасми?" деди. Биз: "Ҳа" дедик. У: "Бу қайси кун?" деди. Биз: "Аллаҳ ва Расули билгувчироқ" дедик. У жим турди, ҳатто биз уни бошқа ном билан атайди деб ўйладик. У: "Бу — наҳр (қурбонлик) куни эмасми?" деди. Биз: "Ҳа" дедик. У: "Албатта қонларингиз ва молларингиз — Муҳаммад: ‹ва обрўларингиз ҳам› деди деб ўйлайман — сизларга, мана шу кунингиз, мана шу шаҳарингизда, мана шу ойингиздаги ҳурмат каби ҳаромдир. Сиз Роббингизга йўлиқасиз, У сиздан амалларингиз ҳақида сўрайди. Огоҳ бўлинглар, мендан кейин адашган (кофир) бўлиб — бир-бирингизнинг бўйнини уриб — қайтманглар. Огоҳ бўлинглар, ҳозир бўлган ғойибга етказсин — чунки етказилганлардан баъзилари эшитганлардан кўра ёдда сақловчироқ бўлиши мумкин" деди. Муҳаммад (ибн Сирин) уни зикр қилса: "Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) рост айтди" дер эди. Кейин: "Огоҳ бўлинглар, етказдимми? Огоҳ бўлинглар, етказдимми?" деди.