حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يُجْمَعُ الْمُؤْمِنُونَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَيَقُولُونَ لَوِ اسْتَشْفَعْنَا إِلَى رَبِّنَا، فَيُرِيحُنَا مِنْ مَكَانِنَا هَذَا. فَيَأْتُونَ آدَمَ فَيَقُولُونَ لَهُ أَنْتَ آدَمُ أَبُو الْبَشَرِ خَلَقَكَ اللَّهُ بِيَدِهِ وَأَسْجَدَ لَكَ الْمَلاَئِكَةَ وَعَلَّمَكَ أَسْمَاءَ كُلِّ شَىْءٍ، فَاشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّنَا حَتَّى يُرِيحَنَا. فَيَقُولُ لَهُمْ لَسْتُ هُنَاكُمْ. فَيَذْكُرُ لَهُمْ خَطِيئَتَهُ الَّتِي أَصَابَ ".
Анас (розияллаҳу анҳу) айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Мўминлар қиёмат куни жамланадилар ва: ‹Кошки биз Роббимизга шафоатчи тутсак — бизни шу жойимиздан тинчитса› дейдилар. Улар Одамнинг олдига келиб, унга: ‹Сен — Одамсан, башар(инсоният)нинг отаси; Аллаҳ сени Ўз қўли билан яратди, малоикаларни сенга сажда қилдирди ва сенга ҳамма нарсанинг исмларини ўргатди; бизга Роббимизга шафоат қил — то бизни тинчитса› дейдилар. У уларга: ‹Мен у (мартабада) эмасман› дейди ва ўзи қилган хатосини уларга зикр қилади" деди.