وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي عَوْنٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ سَمُرَةَ، قَالَ عُمَرُ لِسَعْدٍ قَدْ شَكَوْكَ فِي كُلِّ شَىْءٍ حَتَّى فِي الصَّلاَةِ . قَالَ أَمَّا أَنَا فَأَمُدُّ فِي الأُولَيَيْنِ وَأَحْذِفُ فِي الأُخْرَيَيْنِ وَمَا آلُو مَا اقْتَدَيْتُ بِهِ مِنْ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقَالَ ذَاكَ الظَّنُّ بِكَ . أَوْ ذَاكَ ظَنِّي بِكَ .
Жобир ибн Самура айтди: Умар Саъдга: "Сени ҳамма нарсада — ҳатто намозда (ҳам) — шикоят қилдилар" деди. У: "Мен эса биринчи икки (ракатда) чўзаман ва охирги иккисида қисқартираман; Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намозидан эргашганимда (ҳеч) кам қилмайман" деди. (Умар): "Сен ҳақда (менинг) ўйим шу — ёки: сен ҳақда менинг гумоним шу" деди.