وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَفْلَحَ بْنِ حُمَيْدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُهِلِّينَ بِالْحَجِّ فِي أَشْهُرِ الْحَجِّ وَفِي حُرُمِ الْحَجِّ وَلَيَالِي الْحَجِّ حَتَّى نَزَلْنَا بِسَرِفَ فَخَرَجَ إِلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ " مَنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ مِنْكُمْ هَدْىٌ فَأَحَبَّ أَنْ يَجْعَلَهَا عُمْرَةً فَلْيَفْعَلْ وَمَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْىٌ فَلاَ " . فَمِنْهُمُ الآخِذُ بِهَا وَالتَّارِكُ لَهَا مِمَّنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ هَدْىٌ فَأَمَّا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكَانَ مَعَهُ الْهَدْىُ وَمَعَ رِجَالٍ مِنْ أَصْحَابِهِ لَهُمْ قُوَّةٌ فَدَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا أَبْكِي فَقَالَ " مَا يُبْكِيكِ " . قُلْتُ سَمِعْتُ كَلاَمَكَ مَعَ أَصْحَابِكَ فَسَمِعْتُ بِالْعُمْرَةِ فَمُنِعْتُ الْعُمْرَةَ . قَالَ " وَمَا لَكِ " . قُلْتُ لاَ أُصَلِّي . قَالَ " فَلاَ يَضُرُّكِ فَكُونِي فِي حَجِّكِ فَعَسَى اللَّهُ أَنْ يَرْزُقَكِيهَا وَإِنَّمَا أَنْتِ مِنْ بَنَاتِ آدَمَ كَتَبَ اللَّهُ عَلَيْكِ مَا كَتَبَ عَلَيْهِنَّ " . قَالَتْ فَخَرَجْتُ فِي حَجَّتِي حَتَّى نَزَلْنَا مِنًى فَتَطَهَّرْتُ ثُمَّ طُفْنَا بِالْبَيْتِ وَنَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمُحَصَّبَ فَدَعَا عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ " اخْرُجْ بِأُخْتِكَ مِنَ الْحَرَمِ فَلْتُهِلَّ بِعُمْرَةٍ ثُمَّ لْتَطُفْ بِالْبَيْتِ فَإِنِّي أَنْتَظِرُكُمَا هَا هُنَا " . قَالَتْ فَخَرَجْنَا فَأَهْلَلْتُ ثُمَّ طُفْتُ بِالْبَيْتِ وَبِالصَّفَا وَالْمَرْوَةِ فَجِئْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ فِي مَنْزِلِهِ مِنْ جَوْفِ اللَّيْلِ فَقَالَ " هَلْ فَرَغْتِ " . قُلْتُ نَعَمْ . فَآذَنَ فِي أَصْحَابِهِ بِالرَّحِيلِ فَخَرَجَ فَمَرَّ بِالْبَيْتِ فَطَافَ بِهِ قَبْلَ صَلاَةِ الصُّبْحِ ثُمَّ خَرَجَ إِلَى الْمَدِينَةِ .
Оиша (розияллаҳу анҳо) айтди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан — ҳаж ойларида, ҳаж ҳаром (ойлар)ида ва ҳаж кечаларида — ҳаж билан эҳлол қилган ҳолда чиқдик, то Сарифда тушгунча. Бас у ашобларига (қараб) чиқди ва: «Сизлардан кимнинг ёнида ҳадя бўлмаса ва уни умра қилишни ёқтирса, қилсин; кимнинг ёнида ҳадя бўлса, йўқ» деди. Бас ёнида ҳадя бўлмаганлардан уни (умрани) олган ҳам, тарк этган ҳам бор эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келса — унинг ёнида ва ашобларидан бой (мол-ҳолли) кишиларнинг ёнида ҳадя бор эди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — мен йиғлаб турган ҳолда — менинг олдимга кирди ва: «Сени нима йиғлатяпти?» деди. Мен: «Сенинг ашобларинг билан гапингни эшитдим ва умрани эшитдим, бас мен умрадан тўсилди м» дедим. У: «Сенга нима бўлди?» деди. Мен: «Намоз ўқиёлмайман» дедим. У: «Бу сенга зарар қилмайди; ўз ҳажингда бўл (давом эт); шояд Аллаҳ сенга уни (умрани) ризқ қилса; ва сен фақат Одам қизларидан(бирисан) — Аллаҳ сенга ҳам уларга ёзган нарсани ёзган» деди. (Оиша:) Бас мен ҳажимда чиқдим, то Минага тушгунча; кейин пок бўлдим, кейин биз Байтни тавоф қилдик. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Муҳассабга тушди ва Абдурраҳмон ибн Абу Бакрни чақирди ва: «Синглинг билан ҳарамдан чиқиб кет, бас у умра билан эҳлол қилсин, кейин Байтни тавоф қилсин; мен сизларни шу ерда кутаман» деди. (Оиша:) Биз чиқдик; мен эҳлол қилдим, кейин Байтни ва Сафо ҳамда Марвани тавоф қилдим; бас биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келдик — у ўз манзилида, кечанинг қоқ ярмида эди. У: «Тугатдингми?» деди. Мен: «Ҳа» дедим. Бас у ашобларида (орасида) кўчишни эълон қилди; чиқди ва Байтдан ўтди ҳамда уни бомдод намозидан олдин тавоф қилди, кейин Мадинага (қараб) чиқди.