وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عِيسَى بْنِ طَلْحَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَجُلٌ فَقَالَ حَلَقْتُ قَبْلَ أَنْ أَذْبَحَ . قَالَ " فَاذْبَحْ وَلاَ حَرَجَ " . قَالَ ذَبَحْتُ قَبْلَ أَنْ أَرْمِيَ . قَالَ " ارْمِ وَلاَ حَرَجَ " .
Ва бизга буни Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилиб — Абу Бакр: бизга Ибн Уяйна аз-Зуҳрийдан, у Исо ибн Талҳадан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан ривоят қилди, деди; у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига бир киши келиб: «Мен сўйишимдан олдин соч олдирдим» деди. У: «Бас, сўй, гуноҳ йўқ» деди. (Киши): «Мен тош отишимдан олдин сўйдим» деди. У: «Тош от, гуноҳ йўқ» деди.