وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ دَاوُدَ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ سِرْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ مَكَّةَ وَالْمَدِينَةِ فَمَرَرْنَا بِوَادٍ فَقَالَ " أَىُّ وَادٍ هَذَا " . فَقَالُوا وَادِي الأَزْرَقِ . فَقَالَ " كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى مُوسَى صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ مِنْ لَوْنِهِ وَشَعْرِهِ شَيْئًا لَمْ يَحْفَظْهُ دَاوُدُ وَاضِعًا إِصْبَعَيْهِ فِي أُذُنَيْهِ لَهُ جُؤَارٌ إِلَى اللَّهِ بِالتَّلْبِيَةِ مَارًّا بِهَذَا الْوَادِي " . قَالَ " ثُمَّ سِرْنَا حَتَّى أَتَيْنَا عَلَى ثَنِيَّةٍ فَقَالَ " أَىُّ ثَنِيَّةٍ هَذِهِ " . قَالُوا هَرْشَى أَوْ لِفْتٌ . فَقَالَ " كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى يُونُسَ عَلَى نَاقَةٍ حَمْرَاءَ عَلَيْهِ جُبَّةُ صُوفٍ خِطَامُ نَاقَتِهِ لِيفٌ خُلْبَةٌ مَارًّا بِهَذَا الْوَادِي مُلَبِّيًا " .
Ибн Аббос айтди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Макка ва Мадина орасида юрдик; бир водийдан ўтдик. У: "Бу қандай водий?" деди. Улар: "Азроқ водийси" дедилар. У: "Гўё мен Мусо (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га қараб тургандекман" деди — унинг рангидан ва сочидан (бирор) нарсани зикр қилди, Довуд (равий) уни ёдда сақлаб қололмади — "икки бармоғини қулоқларига қўйган, унда Аллаҳга талбия билан (баланд) овоз бор, шу водийдан ўтиб кетяпти" деди. У: "Кейин юрдик — то бир довонга етгунимизгача. У: ‹Бу қандай довон?› деди. Улар: ‹Ҳаршо ёки Лифт› дедилар. У: ‹Гўё мен Юнусга қараб тургандекман — қизил туяда, устида жун жубба, туясининг жилови лиф (хурмо толаси); шу водийдан талбия айтиб ўтиб кетяпти› деди" деди.