وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَ حَدِيثِ ابْنِ عُلَيَّةَ وَزَادَ قَالَتْ وَلَوْ كَانَ مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم كَاتِمًا شَيْئًا مِمَّا أُنْزِلَ عَلَيْهِ لَكَتَمَ هَذِهِ الآيَةَ { وَإِذْ تَقُولُ لِلَّذِي أَنْعَمَ اللَّهُ عَلَيْهِ وَأَنْعَمْتَ عَلَيْهِ أَمْسِكْ عَلَيْكَ زَوْجَكَ وَاتَّقِ اللَّهَ وَتُخْفِي فِي نَفْسِكَ مَا اللَّهُ مُبْدِيهِ وَتَخْشَى النَّاسَ وَاللَّهُ أَحَقُّ أَنْ تَخْشَاهُ}
Довуд шу иснод билан Ибн Улайя ҳадиси наҳвида (ривоят қилди) ва зиёда қилди: У (Оиша): "Агар Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзига нозил қилинган (бирор) нарсани яширадиган бўлганида — шу оятни: «(Эсла,) ўша вақтда сен — Аллаҳ неъмат берган ва сен (ҳам) неъмат берган кишига: ‹Хотинингни ўз янингда ушлаб тургин ва Аллаҳдан қўрқ› дер эдинг; ва ўз кўнглингда Аллаҳ ошкор қилувчи бўлган нарсани яширар эдинг, одамлардан қўрқар эдинг — ҳолбуки Аллаҳ — ундан қўрқишингга ҳақлироқ эди» (оятини) яширар эди" деди.