حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ وَهُوَ جَالِسٌ عَلَى مِنْبَرِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّ اللَّهَ قَدْ بَعَثَ مُحَمَّدًا صلى الله عليه وسلم بِالْحَقِّ وَأَنْزَلَ عَلَيْهِ الْكِتَابَ فَكَانَ مِمَّا أُنْزِلَ عَلَيْهِ آيَةُ الرَّجْمِ قَرَأْنَاهَا وَوَعَيْنَاهَا وَعَقَلْنَاهَا فَرَجَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَرَجَمْنَا بَعْدَهُ فَأَخْشَى إِنْ طَالَ بِالنَّاسِ زَمَانٌ أَنْ يَقُولَ قَائِلٌ مَا نَجِدُ الرَّجْمَ فِي كِتَابِ اللَّهِ فَيَضِلُّوا بِتَرْكِ فَرِيضَةٍ أَنْزَلَهَا اللَّهُ وَإِنَّ الرَّجْمَ فِي كِتَابِ اللَّهِ حَقٌّ عَلَى مَنْ زَنَى إِذَا أَحْصَنَ مِنَ الرِّجَالِ وَالنِّسَاءِ إِذَا قَامَتِ الْبَيِّنَةُ أَوْ كَانَ الْحَبَلُ أَوْ الاِعْتِرَافُ .
Менга Абут-Тоҳир ва Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилдилар: улар иккиси дедилар: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди: менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар берди: у деди: менга Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утба хабар бердики, у Абдуллаҳ ибн Аббосдан эшитди. У: Умар ибн ал-Хаттоб Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг минбарида ўтириб туриб шундай деди, дейди: «Аллаҳ Муҳаммадни соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳақ билан юборди ва унга Китобни нозил қилди. Унга нозил қилинган нарсалардан бири тошбўрон ояти эди. Биз уни ўқидик, ёдладик ва англатдик. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам тошбўрон қилди, биз ҳам ундан кейин тошбўрон қилдик. Мен қўрқаманки, агар одамларга кўп замон ўтиб кетса, бирор киши: ‹Биз Аллаҳнинг Китобида тошбўронни топмаяпмиз› деб, Аллаҳ нозил қилган бир фарзни тарк этиб адашишларидан. Ҳолбуки тошбўрон Аллаҳнинг Китобида — эркак ва аёллардан зино қилган, турмуш кўрган кишига, агар далил аниқ бўлса ёки ҳомиладорлик бўлса ёки иқрор қилса — ҳақдир».