حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ أَبِي عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ أَدْنَى أَهْلِ الْجَنَّةِ مَنْزِلَةً رَجُلٌ صَرَفَ اللَّهُ وَجْهَهُ عَنِ النَّارِ قِبَلَ الْجَنَّةِ وَمَثَّلَ لَهُ شَجَرَةً ذَاتَ ظِلٍّ فَقَالَ أَىْ رَبِّ قَدِّمْنِي إِلَى هَذِهِ الشَّجَرَةِ أَكُونُ فِي ظِلِّهَا " . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِنَحْوِ حَدِيثِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَلَمْ يُذْكُرْ " فَيَقُولُ يَا ابْنَ آدَمَ مَا يَصْرِينِي مِنْكَ " . إِلَى آخِرِ الْحَدِيثِ وَزَادَ فِيهِ " وَيُذَكِّرُهُ اللَّهُ سَلْ كَذَا وَكَذَا فَإِذَا انْقَطَعَتْ بِهِ الأَمَانِيُّ قَالَ اللَّهُ هُوَ لَكَ وَعَشَرَةُ أَمْثَالِهِ - قَالَ - ثُمَّ يَدْخُلُ بَيْتَهُ فَتَدْخُلُ عَلَيْهِ زَوْجَتَاهُ مِنَ الْحُورِ الْعِينِ فَتَقُولاَنِ الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي أَحْيَاكَ لَنَا وَأَحْيَانَا لَكَ - قَالَ - فَيَقُولُ مَا أُعْطِيَ أَحَدٌ مِثْلَ مَا أُعْطِيتُ " .
Абу Саъид ал-Худрий (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Албатта жаннат аҳлининг энг паст мартабалиси — бир киши(дир)ки, Аллаҳ унинг юзини дўзахдан жаннат томон бурди ва унга сояли бир дарахтни намоён қилди; у: ‹Эй Роббим, мени шу дарахтга яқинлаштир — унинг соясида бўлай› дейди" деди — ва ҳадисни Ибн Масъуд ҳадиси наҳвида келтирди; ва у: "(Аллаҳ): ‹Эй ибн Одам, сени Мендан нима тўхтатади (қониқтиради)?...› дейди" (қисмини) ҳадис охиригача зикр қилмади; ва унда зиёда қилди: "Аллаҳ унга: ‹Фалон-фалон (нарсани) сўра› деб эслатади; ундаги тилаклар тугаганида Аллаҳ: ‹У сенга, ва у билан бирга ўн баробари бор› дейди. (Набий айтди:) Кейин у ўз уйига киради; унга ҳурул-айндан бўлган икки завжаси киради ва: ‹Бизни сенга, сени бизга тирилтирган Аллаҳга ҳамд бўлсин› дейдилар. (Набий айтди:) У: ‹Ҳеч кимга — менга берилган (нарса) мисли берилмаган› дейди".