وَحَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ، أَخْبَرَنَا سَعِيدُ بْنُ كَثِيرِ بْنِ عُفَيْرٍ أَبُو عُثْمَانَ الْمِصْرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي يُونُسُ بْنُ يَزِيدَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنِ، بْنِ عَلِيٍّ أَنَّ حُسَيْنَ بْنَ عَلِيٍّ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَلِيًّا قَالَ كَانَتْ لِي شَارِفٌ مِنْ نَصِيبِي مِنَ الْمَغْنَمِ يَوْمَ بَدْرٍ وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْطَانِي شَارِفًا مِنَ الْخُمُسِ يَوْمَئِذٍ فَلَمَّا أَرَدْتُ أَنْ أَبْتَنِيَ بِفَاطِمَةَ بِنْتِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاعَدْتُ رَجُلاً صَوَّاغًا مِنْ بَنِي قَيْنُقَاعَ يَرْتَحِلُ مَعِيَ فَنَأْتِي بِإِذْخِرٍ أَرَدْتُ أَنْ أَبِيعَهُ مِنَ الصَّوَّاغِينَ فَأَسْتَعِينَ بِهِ فِي وَلِيمَةِ عُرْسِي فَبَيْنَا أَنَا أَجْمَعُ لِشَارِفَىَّ مَتَاعًا مِنَ الأَقْتَابِ وَالْغَرَائِرِ وَالْحِبَالِ وَشَارِفَاىَ مُنَاخَانِ إِلَى جَنْبِ حُجْرَةِ رَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ وَجَمَعْتُ حِينَ جَمَعْتُ مَا جَمَعْتُ فَإِذَا شَارِفَاىَ قَدِ اجْتُبَّتْ أَسْنِمَتُهُمَا وَبُقِرَتْ خَوَاصِرُهُمَا وَأُخِذَ مِنْ أَكْبَادِهِمَا فَلَمْ أَمْلِكْ عَيْنَىَّ حِينَ رَأَيْتُ ذَلِكَ الْمَنْظَرَ مِنْهُمَا قُلْتُ مَنْ فَعَلَ هَذَا قَالُوا فَعَلَهُ حَمْزَةُ بْنُ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ وَهُوَ فِي هَذَا الْبَيْتِ فِي شَرْبٍ مِنَ الأَنْصَارِ غَنَّتْهُ قَيْنَةٌ وَأَصْحَابَهُ فَقَالَتْ فِي غِنَائِهَا أَلاَ يَا حَمْزَ لِلشُّرُفِ النِّوَاءِ فَقَامَ حَمْزَةُ بِالسَّيْفِ فَاجْتَبَّ أَسْنِمَتَهُمَا وَبَقَرَ خَوَاصِرَهُمَا فَأَخَذَ مِنْ أَكْبَادِهِمَا قَالَ عَلِيٌّ فَانْطَلَقْتُ حَتَّى أَدْخُلَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَهُ زَيْدُ بْنُ حَارِثَةَ - قَالَ - فَعَرَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي وَجْهِيَ الَّذِي لَقِيتُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا لَكَ " قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ مَا رَأَيْتُ كَالْيَوْمِ قَطُّ عَدَا حَمْزَةُ عَلَى نَاقَتَىَّ فَاجْتَبَّ أَسْنِمَتَهُمَا وَبَقَرَ خَوَاصِرَهُمَا وَهَا هُوَ ذَا فِي بَيْتٍ مَعَهُ شَرْبٌ - قَالَ - فَدَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِرِدَائِهِ فَارْتَدَاهُ ثُمَّ انْطَلَقَ يَمْشِي وَاتَّبَعْتُهُ أَنَا وَزَيْدُ بْنُ حَارِثَةَ حَتَّى جَاءَ الْبَابَ الَّذِي فِيهِ حَمْزَةُ فَاسْتَأْذَنَ فَأَذِنُوا لَهُ فَإِذَا هُمْ شَرْبٌ فَطَفِقَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَلُومُ حَمْزَةَ فِيمَا فَعَلَ فَإِذَا حَمْزَةُ مُحْمَرَّةٌ عَيْنَاهُ فَنَظَرَ حَمْزَةُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ صَعَّدَ النَّظَرَ إِلَى رُكْبَتَيْهِ ثُمَّ صَعَّدَ النَّظَرَ فَنَظَرَ إِلَى سُرَّتِهِ ثُمَّ صَعَّدَ النَّظَرَ فَنَظَرَ إِلَى وَجْهِهِ فَقَالَ حَمْزَةُ وَهَلْ أَنْتُمْ إِلاَّ عَبِيدٌ لأَبِي فَعَرَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ ثَمِلٌ فَنَكَصَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى عَقِبَيْهِ الْقَهْقَرَى وَخَرَجَ وَخَرَجْنَا مَعَهُ .
Менга Абу Бакр ибн Ишоқ ҳам ривоят қилди, бизга Саъийд ибн Касийр ибн Уфайр Абу Усмон ал-Мисрий хабар берди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Юнус ибн Язид ибн Шиҳобдан ривоят қилди, менга Али ибн Ҳусайн ибн Алий хабар берди, унга Ҳусайн ибн Алий хабар берган, Алий айтган: Бадр куни ўлжадан теккан улушимдан менга бир кекса туя бор эди, ўша куни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга хумусдан бир кекса туя берган эдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизлари Фотима билан турмуш қурмоқчи бўлганимда, Қайнуқў қабиласидан бир заргар киши билан мен билан бирга йўлга чиқишга ваъда қилдим, биз изхир келтирар, мен уни заргарларга сотиб, тўйим зиёфатига шу билан ёрдам олмоқчи эдим. Мен икки туям учун эгар-жабдуқ, қоплар ва арқонлардан асбоб тўплаб юрганимда — икки туям ансорлардан бир кишининг ҳужраси ёнида чўктириб қўйилган эди — тўплаётган нарсамни тўплаб бўлганимда, қарасам икки туямнинг ўркачлари кесилибди, биқинлари ёрилибди ва жигарларидан олинибди. Уларнинг бу манзарасини кўрганимда кўзларимга ҳоким бўла олмадим (йиғладим). «Буни ким қилди?» дедим. Улар: «Буни Ҳамза ибн Абдулмутталиб қилди, у мана шу уйда ансорлардан бир неча май ичгувчилар билан бирга, бир чўри унга ва дўстларига ашула айтмоқда» дедилар. У ашуласида: «Эй Ҳамза, семиз кекса туяларни (сўй)!» деди. Шунда Ҳамза қилич билан туриб, уларнинг ўркачларини кесиб, биқинларини ёриб, жигарларидан олди. Алий айтди: Мен йўлга тушиб, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурларига кирдим, у кишининг ёнида Зайд ибн Ҳориса бор эди. — У айтди: — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам юзимдан бошимга тушган нарсани билдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Сенга нима бўлди?» дедилар. Мен: «Ё Расулуллаҳ, валлаҳи, мен ҳеч қачон бугунгидек (иш) кўрмадим. Ҳамза икки туямга ҳужум қилиб, ўркачларини кесибди, биқинларини ёрибди, мана у шу ерда бир уйда май ичгувчилар билан бирга» дедим. — У айтди: — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ридоларини сўраб, кийиб олдилар, сўнг юриб кетдилар, мен ва Зайд ибн Ҳориса у кишига эргашдик, то Ҳамза турган эшикка келгунча. У киши изн сўрадилар, улар изн бердилар, қарасалар улар май ичгувчилар экан. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Ҳамзани қилган иши учун койий бошладилар, қарасалар Ҳамзанинг кўзлари қизариб кетган. Ҳамза Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга қаради, сўнг нигоҳини тиззаларига кўтарди, сўнг нигоҳини кўтариб киндикларига қаради, сўнг нигоҳини кўтариб юзларига қаради-да: «Сизлар отамнинг қулларидан бошқа нима эдингиз?!» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг маст эканини билдилар ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам товонлари устида орқага тисарилиб чиқиб кетдилар, биз ҳам у киши билан бирга чиқдик.