حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا الْقَاسِمُ، - يَعْنِي ابْنَ الْفَضْلِ - حَدَّثَنَا ثُمَامَةُ بْنُ، حَزْنٍ الْقُشَيْرِيُّ قَالَ لَقِيتُ عَائِشَةَ فَسَأَلْتُهَا عَنِ النَّبِيذِ، فَحَدَّثَتْنِي أَنَّ وَفْدَ عَبْدِ الْقَيْسِ قَدِمُوا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلُوا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنِ النَّبِيذِ فَنَهَاهُمْ أَنْ يَنْتَبِذُوا فِي الدُّبَّاءِ وَالنَّقِيرِ وَالْمُزَفَّتِ وَالْحَنْتَمِ .
Бизга Шайбон ибн Фарруҳ ривоят қилди, бизга Қосим — яъни ибнул-Фазл — ривоят қилди, бизга Сумома ибн Ҳазн ал-Қушайрий ривоят қилди, у айтди: Мен Оиша билан учрашиб, ундан набиз ҳақида сўрадим. Шунда у менга ривоят қилдики, Абдул-Қайс вакиллари Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келиб, у кишидан набиз ҳақида сўрашганда, у киши уларни қовоқ идишда, нақирда, ичи смола билан мойланган идишда ва хантамда набиз тайёрлашдан қайтардилар.