حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنِ ابْنِ عَوْنٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَمَّا وَلَدَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ قَالَتْ لِي يَا أَنَسُ انْظُرْ هَذَا الْغُلاَمَ فَلاَ يُصِيبَنَّ شَيْئًا حَتَّى تَغْدُوَ بِهِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يُحَنِّكُهُ . قَالَ فَغَدَوْتُ فَإِذَا هُوَ فِي الْحَائِطِ وَعَلَيْهِ خَمِيصَةٌ جَوْنِيَّةٌ وَهُوَ يَسِمُ الظَّهْرَ الَّذِي قَدِمَ عَلَيْهِ فِي الْفَتْحِ .
Бизга Муҳаммад ибн Мусанно ривоят қилди, менга Муҳаммад ибн Абу Адий Ибн Авндан, у Муҳаммаддан, у Анасдан ривоят қилди, у деди: Умму Сулайм туққанида менга: «Эй Анас, бу болага қара, уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига эрталаб олиб бориб, у зот унинг танглайини (хурмо билан) ишқаламагунларича унга ҳеч нарса тегмасин» деди. (Анас) деди: «Мен эрталаб бордим, у зот эса боғда эканлар, устларида жунийдан (қора чизиқли) бир кийим бор эди, фатҳ кунида ўзларига келтирилган от-уловни тамғалаётган эдилар.»