حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ مَعْرُوفٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، ح وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، أَنَّ بَكْرَ بْنَ سَوَادَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ جُبَيْرٍ حَدَّثَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ حَدَّثَهُ أَنَّ نَفَرًا مِنْ بَنِي هَاشِمٍ دَخَلُوا عَلَى أَسْمَاءَ بِنْتِ عُمَيْسٍ فَدَخَلَ أَبُو بَكْرٍ الصِّدِّيقُ وَهِيَ تَحْتَهُ يَوْمَئِذٍ فَرَآهُمْ فَكَرِهَ ذَلِكَ فَذَكَرَ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ لَمْ أَرَ إِلاَّ خَيْرًا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ قَدْ بَرَّأَهَا مِنْ ذَلِكَ " . ثُمَّ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ " لاَ يَدْخُلَنَّ رَجُلٌ بَعْدَ يَوْمِي هَذَا عَلَى مُغِيبَةٍ إِلاَّ وَمَعَهُ رَجُلٌ أَوِ اثْنَانِ " .
Бизга Ҳорун ибн Маъруф ривоят қилди: бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди: менга Амр хабар берди, (ҳ) ва менга Абуттоҳир ривоят қилди: бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб Амр ибн ал-Ҳорисдан хабар берди: Бакр ибн Савода унга ривоят қилдики, Абдурраҳмон ибн Жубайр унга ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Амр ибн ал-Ос унга ривоят қилди: Бану Ҳошимдан бир неча киши Асмо бинт Умайс ҳузурига кирди. Шунда Абу Бакр ас-Сиддиқ кирди, у кунларда Асмо унинг никоҳида эди. У уларни кўриб, буни ёқтирмади ва буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга зикр қилди ва: «Мен яхшиликдан ўзга нарса кўрмадим» деди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта Аллаҳ уни бундан поклаб қўйди» деди. Кейин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам минбарга туриб: «Бу кунимдан кейин ҳеч бир эркак эри йўқ (ёлғиз) аёлнинг ҳузурига, ёнида бир ёки икки эркак бўлмаса, кирмасин» деди.