حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَعَمْرٌو النَّاقِدُ وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ وَابْنُ أَبِي عُمَرَ - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - قَالَ يَحْيَى أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، بْنُ عُيَيْنَةَ عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أُمِّ قَيْسٍ بِنْتِ مِحْصَنٍ، أُخْتِ عُكَّاشَةَ بْنِ مِحْصَنٍ قَالَتْ دَخَلْتُ بِابْنٍ لِي عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَأْكُلِ الطَّعَامَ فَبَالَ عَلَيْهِ فَدَعَا بِمَاءٍ فَرَشَّهُ . قَالَتْ وَدَخَلْتُ عَلَيْهِ بِابْنٍ لِي قَدْ أَعْلَقْتُ عَلَيْهِ مِنَ الْعُذْرَةِ فَقَالَ " عَلاَمَهْ تَدْغَرْنَ أَوْلاَدَكُنَّ بِهَذَا الْعِلاَقِ عَلَيْكُنَّ بِهَذَا الْعُودِ الْهِنْدِيِّ فَإِنَّ فِيهِ سَبْعَةَ أَشْفِيَةٍ مِنْهَا ذَاتُ الْجَنْبِ يُسْعَطُ مِنَ الْعُذْرَةِ وَيُلَدُّ مِنْ ذَاتِ الْجَنْبِ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий, Абу Бакр ибн Абу Шайба, Амр ан-Ноқид, Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ибн Абу Умар ривоят қилди — лафз Зуҳайрники — Яҳё: бизга хабар берди, деди, қолганлари эса: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, дейишди, у аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан, у Умм Қайс бинт Миҳсон — Уккоша ибн Миҳсоннинг синглисидан ривоят қилди. У деди: «Ҳали овқат емайдиган ўғлим билан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига кирдим, шунда у (бола) у зотнинг устига сийди. У зот сув сўраб, уни сепдилар. У деди: Яна ўғлим билан у зотнинг олдиларига кирдим, мен унга томоқ оғриғи (узра) сабабли (томоғини бармоқ билан босиб) даволаган эдим. Шунда у зот: ‹Нима учун болаларингизни бу босиш билан қийнайсизлар? Сизларга бу ҳинд чўпини (уд) тавсия қиламан, чунки унда етти шифо бордир, жумладан зотулжанб (кўкрак пардаси яллиғланиши). Томоқ оғриғига бурундан томизилади ва зотулжанбга оғиздан қуйилади› дедилар.»