حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، فِيمَا قُرِئَ عَلَيْهِ عَنْ سُمَىٍّ، مَوْلَى أَبِي بَكْرٍ عَنْ أَبِي صَالِحٍ السَّمَّانِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا رَجُلٌ يَمْشِي بِطَرِيقٍ اشْتَدَّ عَلَيْهِ الْعَطَشُ فَوَجَدَ بِئْرًا فَنَزَلَ فِيهَا فَشَرِبَ ثُمَّ خَرَجَ فَإِذَا كَلْبٌ يَلْهَثُ يَأْكُلُ الثَّرَى مِنَ الْعَطَشِ فَقَالَ الرَّجُلُ لَقَدْ بَلَغَ هَذَا الْكَلْبَ مِنَ الْعَطَشِ مِثْلُ الَّذِي كَانَ بَلَغَ مِنِّي . فَنَزَلَ الْبِئْرَ فَمَلأَ خُفَّهُ مَاءً ثُمَّ أَمْسَكَهُ بِفِيهِ حَتَّى رَقِيَ فَسَقَى الْكَلْبَ فَشَكَرَ اللَّهُ لَهُ فَغَفَرَ لَهُ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَإِنَّ لَنَا فِي هَذِهِ الْبَهَائِمِ لأَجْرًا فَقَالَ " فِي كُلِّ كَبِدٍ رَطْبَةٍ أَجْرٌ " .
Бизга Қутайба ибн Саид Молик ибн Анасдан — унга ўқиб берилган нарсалардан — у Абу Бакрнинг мавлоси Сумайдан, у Абу Солиҳ ас-Саммондан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Бир одам йўлда кетаётиб, чанқоқлиги зўрайиб кетди. Сўнг бир қудуқни топиб, унга тушди ва сув ичди. Кейин чиқса, бир ит тилини чиқариб ҳансираб, чанқоқликдан ҳўл тупроқни ялаётган эди. Одам деди: ‹Бу итга чанқоқлик мендаги даражага етибди›. Сўнг қудуққа тушиб, маҳсисини сувга тўлдирди, кейин уни оғзи билан тишлаб ушлаб, юқорига чиқди ва итга сув берди. Шунда Аллаҳ ундан рози бўлиб, уни мағфират қилди». Улар: «Эй Расулуллаҳ, бу ҳайвонларда ҳам биз учун ажр борми?» дедилар. У: «Ҳар бир тирик (ҳўл жигарли) жонзотда ажр бор» деди.