وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، عَنْ أَيُّوبَ السَّخْتِيَانِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بَيْنَمَا كَلْبٌ يُطِيفُ بِرَكِيَّةٍ قَدْ كَادَ يَقْتُلُهُ الْعَطَشُ إِذْ رَأَتْهُ بَغِيٌّ مِنْ بَغَايَا بَنِي إِسْرَائِيلَ فَنَزَعَتْ مُوقَهَا فَاسْتَقَتْ لَهُ بِهِ فَسَقَتْهُ إِيَّاهُ فَغُفِرَ لَهَا بِهِ " .
Менга Абу ат-Тоҳир ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Жарир ибн Ҳозим Айюб ас-Сахтиёнийдан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Бир ит қудуқ атрофида айланиб, чанқоқлик уни ўлдирай деб қолганда, уни Бани Исроил фоҳишаларидан бири кўриб қолди. Сўнг у маҳсисини ечиб, у билан сув тортди ва итни суғорди. Шу сабабли у мағфират қилинди».