حَدَّثَنَا أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّهُ بَيْنَمَا مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ فِي قَوْمِهِ يُذَكِّرُهُمْ بِأَيَّامِ اللَّهِ وَأَيَّامُ اللَّهِ نَعْمَاؤُهُ وَبَلاَؤُهُ إِذْ قَالَ مَا أَعْلَمُ فِي الأَرْضِ رَجُلاً خَيْرًا أَوْ أَعْلَمَ مِنِّي . قَالَ فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَيْهِ إِنِّي أَعْلَمُ بِالْخَيْرِ مِنْهُ أَوْ عِنْدَ مَنْ هُوَ إِنَّ فِي الأَرْضِ رَجُلاً هُوَ أَعْلَمُ مِنْكَ . قَالَ يَا رَبِّ فَدُلَّنِي عَلَيْهِ . قَالَ فَقِيلَ لَهُ تَزَوَّدْ حُوتًا مَالِحًا فَإِنَّهُ حَيْثُ تَفْقِدُ الْحُوتَ . قَالَ فَانْطَلَقَ هُوَ وَفَتَاهُ حَتَّى انْتَهَيَا إِلَى الصَّخْرَةِ فَعُمِّيَ عَلَيْهِ فَانْطَلَقَ وَتَرَكَ فَتَاهُ فَاضْطَرَبَ الْحُوتُ فِي الْمَاءِ فَجَعَلَ لاَ يَلْتَئِمُ عَلَيْهِ صَارَ مِثْلَ الْكُوَّةِ قَالَ فَقَالَ فَتَاهُ أَلاَ أَلْحَقُ نَبِيَّ اللَّهِ فَأُخْبِرَهُ قَالَ فَنُسِّيَ . فَلَمَّا تَجَاوَزَا قَالَ لِفَتَاهُ آتِنَا غَدَاءَنَا لَقَدْ لَقِينَا مِنْ سَفَرِنَا هَذَا نَصَبًا . قَالَ وَلَمْ يُصِبْهُمْ نَصَبٌ حَتَّى تَجَاوَزَا . قَالَ فَتَذَكَّرَ قَالَ أَرَأَيْتَ إِذْ أَوَيْنَا إِلَى الصَّخْرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ الْحُوتَ وَمَا أَنْسَانِيهُ إِلاَّ الشَّيْطَانُ أَنْ أَذْكُرَهُ وَاتَّخَذَ سَبِيلَهُ فِي الْبَحْرِ عَجَبًا . قَالَ ذَلِكَ مَا كُنَّا نَبْغِي . فَارْتَدَّا عَلَى آثَارِهِمَا قَصَصًا فَأَرَاهُ مَكَانَ الْحُوتِ قَالَ هَا هُنَا وُصِفَ لِي . قَالَ فَذَهَبَ يَلْتَمِسُ فَإِذَا هُوَ بِالْخَضِرِ مُسَجًّى ثَوْبًا مُسْتَلْقِيًا عَلَى الْقَفَا أَوْ قَالَ عَلَى حَلاَوَةِ الْقَفَا قَالَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ . فَكَشَفَ الثَّوْبَ عَنْ وَجْهِهِ قَالَ وَعَلَيْكُمُ السَّلاَمُ مَنْ أَنْتَ قَالَ أَنَا مُوسَى . قَالَ وَمَنْ مُوسَى قَالَ مُوسَى بَنِي إِسْرَائِيلَ . قَالَ مَجِيءٌ مَا جَاءَ بِكَ قَالَ جِئْتُ لِتُعَلِّمَنِي مِمَّا عُلِّمْتَ رُشْدًا . قَالَ إِنَّكَ لَنْ تَسْتَطِيعَ مَعِيَ صَبْرًا وَكَيْفَ تَصْبِرُ عَلَى مَا لَمْ تُحِطْ بِهِ خُبْرًا . شَىْءٌ أُمِرْتُ بِهِ أَنْ أَفْعَلَهُ إِذَا رَأَيْتَهُ لَمْ تَصْبِرْ . قَالَ سَتَجِدُنِي إِنْ شَاءَ اللَّهُ صَابِرًا وَلاَ أَعْصِي لَكَ أَمْرًا . قَالَ فَإِنِ اتَّبَعْتَنِي فَلاَ تَسْأَلْنِي عَنْ شَىْءٍ حَتَّى أُحْدِثَ لَكَ مِنْهُ ذِكْرًا . فَانْطَلَقَا حَتَّى إِذَا رَكِبَا فِي السَّفِينَةِ خَرَقَهَا . قَالَ انْتَحَى عَلَيْهَا . قَالَ لَهُ مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ أَخَرَقْتَهَا لِتُغْرِقَ أَهْلَهَا لَقَدْ جِئْتَ شَيْئًا إِمْرًا . قَالَ أَلَمْ أَقُلْ إِنَّكَ لَنْ تَسْتَطِيعَ مَعِيَ صَبْرًا قَالَ لاَ تُؤَاخِذْنِي بِمَا نَسِيتُ وَلاَ تُرْهِقْنِي مِنْ أَمْرِي عُسْرًا . فَانْطَلَقَا حَتَّى إِذَا لَقِيَا غِلْمَانًا يَلْعَبُونَ . قَالَ فَانْطَلَقَ إِلَى أَحَدِهِمْ بَادِيَ الرَّأْىِ فَقَتَلَهُ فَذُعِرَ عِنْدَهَا مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ ذَعْرَةً مُنْكَرَةً . قَالَ أَقَتَلْتَ نَفْسًا زَاكِيَةً بِغَيْرِ نَفْسٍ لَقَدْ جِئْتَ شَيْئًا نُكْرًا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِنْدَ هَذَا الْمَكَانِ " رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْنَا وَعَلَى مُوسَى لَوْلاَ أَنَّهُ عَجَّلَ لَرَأَى الْعَجَبَ وَلَكِنَّهُ أَخَذَتْهُ مِنْ صَاحِبِهِ ذَمَامَةٌ . قَالَ إِنْ سَأَلْتُكَ عَنْ شَىْءٍ بَعْدَهَا فَلاَ تُصَاحِبْنِي قَدْ بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِّي عُذْرًا . وَلَوْ صَبَرَ لَرَأَى الْعَجَبَ - قَالَ وَكَانَ إِذَا ذَكَرَ أَحَدًا مِنَ الأَنْبِيَاءِ بَدَأَ بِنَفْسِهِ " رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْنَا وَ��َلَى أَخِي كَذَا رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْنَا - " فَانْطَلَقَا حَتَّى إِذَا أَتَيَا أَهْلَ قَرْيَةٍ لِئَامًا فَطَافَا فِي الْمَجَالِسِ فَاسْتَطْعَمَا أَهْلَهَا فَأَبَوْا أَنْ يُضَيِّفُوهُمَا فَوَجَدَا فِيهَا جِدَارًا يُرِيدُ أَنْ يَنْقَضَّ فَأَقَامَهُ . قَالَ لَوْ شِئْتَ لاَتَّخَذْتَ عَلَيْهِ أَجْرًا . قَالَ هَذَا فِرَاقُ بَيْنِي وَبَيْنِكَ وَأَخَذَ بِثَوْبِهِ . قَالَ سَأُنَبِّئُكَ بِتَأْوِيلِ مَا لَمْ تَسْتَطِعْ عَلَيْهِ صَبْرًا أَمَّا السَّفِينَةُ فَكَانَتْ لِمَسَاكِينَ يَعْمَلُونَ فِي الْبَحْرِ إِلَى آخِرِ الآيَةِ . فَإِذَا جَاءَ الَّذِي يُسَخِّرُهَا وَجَدَهَا مُنْخَرِقَةً فَتَجَاوَزَهَا فَأَصْلَحُوهَا بِخَشَبَةٍ وَأَمَّا الْغُلاَمُ فَطُبِعَ يَوْمَ طُبِعَ كَافِرًا وَكَانَ أَبَوَاهُ قَدْ عَطَفَا عَلَيْهِ فَلَوْ أَنَّهُ أَدْرَكَ أَرْهَقَهُمَا طُغْيَانًا وَكُفْرًا فَأَرَدْنَا أَنْ يُبَدِّلَهُمَا رَبُّهُمَا خَيْرًا مِنْهُ زَكَاةً وَأَقْرَبَ رُحْمًا . وَأَمَّا الْجِدَارُ فَكَانَ لِغُلاَمَيْنِ يَتِيمَيْنِ فِي الْمَدِينَةِ وَكَانَ تَحْتَهُ " . إِلَى آخِرِ الآيَةِ .
Бизга Убай ибн Каъб ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганларини эшитдим: «Мусо алайҳиссалом ўз қавми орасида уларга Аллаҳнинг кунларини эслатиб турган эди — Аллаҳнинг кунлари Унинг неъматлари ва синовларидир — шунда у деди: ‹Мен ер юзида ўзимдан яхшироқ ёки билимдонроқ бир кишини билмайман›. Аллаҳ унга ваҳий қилди: ‹Мен яхшиликни ундан яхшироқ биламан, ёки у кимнинг ҳузурида эканини биламан. Ер юзида бир киши бор, у сендан билимдонроқдир›. Мусо деди: ‹Эй Раббим, мени унга йўллаб қўй›. Унга: ‹Шўр балиқ тайёрла, у балиқни қаерда йўқотсанг, ўша ердадир› дейилди. У хизматкори билан йўлга чиқди, токи тошга етдилар. Унга кўринмай қолди (ухлаб қолди), у йўлга чиқиб хизматкорини қолдирди. Балиқ сувда силкиниб, устига сув қовушмай, дераза (ковак) каби бўлиб қолди. Хизматкори деди: ‹Аллаҳнинг пайғамбарига етиб бориб хабар бермайми?› Лекин унутди. Улар ўтиб кетгач, у хизматкорига деди: ‹Нонуштамизни келтир, биз бу сафаримиздан чарчадик›. Улар ўтиб кетмагунларича уларга чарчоқ етмаган эди. Сўнг эслаб деди: ‹Тошга паноҳ тортганимизни кўрдингми? Мен балиқни унутибман. Уни эслашдан мени шайтондан бошқа ҳеч нарса унуттирмади. У денгизда ҳайратомуз тарзда йўл олди›. Мусо деди: ‹Ана шу биз истаган нарса эди›. Улар изларига кузатиб қайтдилар. У Мусога балиқнинг жойини кўрсатди ва деди: ‹Мана шу ер менга таърифланган эди›. Мусо излаб борганда, Хизрни кийимга ўралиб, чалқанча — ёки ‹энсасига› — ётган ҳолатда топди. Мусо: ‹Ассалому алайкум› деди. У юзидан кийимни очиб: ‹Ва алайкумуссалом, сен кимсан?› деди. У: ‹Мен Мусоман› деди. У: ‹Қайси Мусо?› деди. У: ‹Бани Исроил Мусоси› деди. У: ‹Сени нима келтирди?› деди. Мусо: ‹Сенга ўргатилган тўғри йўл (илм)дан менга ўргатишинг учун келдим› деди. У: ‹Сен мен билан сабр қила олмайсан. Ўзинг англамаган нарсага қандай сабр қиласан? Бу менга буюрилган, қилишим лозим бўлган иш, сен уни кўрсанг сабр қила олмайсан› деди. Мусо: ‹Аллаҳ хоҳласа, мени сабрли топасан, мен сенга ҳеч бир ишда осий бўлмайман› деди. У: ‹Агар менга эргашсанг, мен ўзим сенга эслатмагунимча ҳеч нарса ҳақида сўрамагин› деди. Улар йўлга чиқдилар, токи кемага минганларида у кемани тешди. Мусо алайҳиссалом унга деди: ‹Аҳлини чўктириш учун кемани тешдингми? Сен оғир бир иш қилдинг›. У: ‹Сен мен билан сабр қила олмайсан, демабмидим?› деди. Мусо: ‹Унутганим сабабли мени айблама, ишимда мени қийинчиликка солма› деди. Улар йўлга чиқдилар, токи ўйнаётган болаларга дуч келдилар. У бирданига улардан бирига бориб уни ўлдирди. Шунда Мусо алайҳиссалом даҳшатли даражада қўрқиб кетди ва деди: ‹Бир жон эвазига бўлмаган пок бир жонни ўлдирдингми? Сен ёмон бир иш қилдинг›». Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шу жойда дедилар: «Аллаҳнинг раҳмати бизга ва Мусога бўлсин! Агар у шошилмаганида, ажойиботлар кўрган бўларди. Лекин уни соҳибидан уят тутди. У деди: ‹Агар бундан кейин сендан бирор нарса сўрасам, менинг ҳамроҳлигимда бўлмагин. Мендан узр чегарасига етдинг›. Агар у сабр қилганида, ажойиботлар кўрарди». У (ривоятчи) деди: У пайғамбарлардан бирортасини зикр қилса, ўзидан бошларди: «Аллаҳнинг раҳмати бизга ва фалон биродаримга бўлсин. Аллаҳнинг раҳмати бизга бўлсин». «Улар йўлга чиқдилар, токи бир бахил қишлоқ аҳлига келдилар ва мажлислар оралаб юриб, ундан таом сўрадилар. Улар буларни меҳмон қилишдан бош тортдилар. Улар у ерда қуламоқчи бўлиб турган бир деворни топдилар, у уни тиклаб қўйди. Мусо деди: ‹Истасанг, бунинг эвазига ҳақ олардинг›. У: ‹Бу менинг сен билан ажралишимдир› деди ва Мусонинг кийимини ушлади. У деди: ‹Энди мен сенга сабр қила олмаган нарсаларингнинг таъвилини хабар бераман. Кемага келсак, у денгизда ишлайдиган мискинларники эди...›».