حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ مَسْعُودٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ تَمَارَى هُوَ وَالْحُرُّ بْنُ قَيْسِ بْنِ حِصْنٍ الْفَزَارِيُّ فِي صَاحِبِ مُوسَى عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ هُوَ الْخَضِرُ . فَمَرَّ بِهِمَا أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ الأَنْصَارِيُّ فَدَعَاهُ ابْنُ عَبَّاسٍ فَقَالَ يَا أَبَا الطُّفَيْلِ هَلُمَّ إِلَيْنَا فَإِنِّي قَدْ تَمَارَيْتُ أَنَا وَصَاحِبِي هَذَا فِي صَاحِبِ مُوسَى الَّذِي سَأَلَ السَّبِيلَ إِلَى لُقِيِّهِ فَهَلْ سَمِعْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَذْكُرُ شَأْنَهُ فَقَالَ أُبَىٌّ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " بَيْنَمَا مُوسَى فِي مَلإٍ مِنْ بَنِي إِسْرَائِيلَ إِذْ جَاءَهُ رَجُلٌ فَقَالَ لَهُ هَلْ تَعْلَمُ أَحَدًا أَعْلَمُ مِنْكَ قَالَ مُوسَى لاَ . فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَى مُوسَى بَلْ عَبْدُنَا الْخَضِرُ - قَالَ - فَسَأَلَ مُوسَى السَّبِيلَ إِلَى لُقِيِّهِ فَجَعَلَ اللَّهُ لَهُ الْحُوتَ آيَةً وَقِيلَ لَهُ إِذَا افْتَقَدْتَ الْحُوتَ فَارْجِعْ فَإِنَّكَ سَتَلْقَاهُ فَسَارَ مُوسَى مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَسِيرَ ثُمَّ قَالَ لِفَتَاهُ آتِنَا غَدَاءَنَا . فَقَالَ فَتَى مُوسَى حِينَ سَأَلَهُ الْغَدَاءَ أَرَأَيْتَ إِذْ أَوَيْنَا إِلَى الصَّخْرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ الْحُوتَ وَمَا أَنْسَانِيهُ إِلاَّ الشَّيْطَانُ أَنْ أَذْكُرَهُ . فَقَالَ مُوسَى لِفَتَاهُ ذَلِكَ مَا كُنَّا نَبْغِي . فَارْتَدَّا عَلَى آثَارِهِمَا قَصَصًا فَوَجَدَا خَضِرًا . فَكَانَ مِنْ شَأْنِهِمَا مَا قَصَّ اللَّهُ فِي كِتَابِهِ " . إِلاَّ أَنَّ يُونُسَ قَالَ فَكَانَ يَتَّبِعُ أَثَرَ الْحُوتِ فِي الْبَحْرِ .
Менга Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар берди, у ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утба ибн Масъуддан, у Абдуллаҳ ибн Аббосдан: У Ҳурр ибн Қайс ибн Ҳисн Фазорий билан Мусо алайҳиссаломнинг соҳиби ҳақида баҳслашди. Ибн Аббос: ‹У Хизрдир› деди. Ёнларидан Убай ибн Каъб Ансорий ўтиб қолди. Ибн Аббос уни чақириб деди: ‹Эй Абут Туфайл, бизнинг олдимизга кел. Мен ва мана шу соҳибим Мусонинг — уни учратиш йўлини сўраган — соҳиби ҳақида баҳслашдик. Сен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни унинг аҳволини зикр қилганларини эшитганмидинг?› Убай деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шундай деганларини эшитдим: «Мусо Бани Исроилдан бир гуруҳ орасида турганда, унинг олдига бир киши келиб деди: ‹Сен ўзингдан билимдонроқ бирортасини биласанми?› Мусо: ‹Йўқ› деди. Шунда Аллаҳ Мусога ваҳий қилди: ‹Йўқ, бандамиз Хизр (билимдонроқдир)›. Мусо уни учратиш йўлини сўради. Аллаҳ унга балиқни бир белги қилиб қўйди ва унга: ‹Балиқни йўқотганингда қайт, сен уни учратасан› дейилди. Мусо Аллаҳ хоҳлаганча юрди, сўнг хизматкорига: ‹Нонуштамизни келтир› деди. Мусонинг хизматкори ундан нонушта сўралганда деди: ‹Тошга паноҳ тортган пайтимизни кўрдингми? Мен балиқни унутибман. Уни эслашдан мени шайтондан бошқа ҳеч нарса унуттирмади›. Мусо хизматкорига: ‹Ана шу биз истаган нарса эди› деди. Улар изларига кузатиб қайтдилар ва Хизрни топдилар. Уларнинг иши Аллаҳ Китобида ҳикоя қилган тарзда бўлди». Фақат Юнус: ‹У денгизда балиқнинг изини кузатиб борарди› деди.