وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ الْخَنْدَقِ كُنْتُ أَنَا وَعُمَرُ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ فِي الأُطُمِ الَّذِي فِيهِ النِّسْوَةُ يَعْنِي نِسْوَةَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمَعْنَى حَدِيثِ ابْنِ مُسْهِرٍ فِي هَذَا الإِسْنَادِ وَلَمْ يَذْكُرْ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُرْوَةَ فِي الْحَدِيثِ وَلَكِنْ أَدْرَجَ الْقِصَّةَ فِي حَدِيثِ هِشَامٍ عَنْ أَبِيهِ عَنِ ابْنِ الزُّبَيْرِ .
Ва бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Усома, Ҳишомдан, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан ривоят қилиб деди: Хандақ куни бўлганида, мен ва Умар ибн Абу Салама аёллар — яъни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг аёллари — бўлган қалъада эдик. Сўнг ҳадисни шу иснодда Ибн Мусъҳир ҳадиси маъносида келтирди ва ҳадисда Абдуллаҳ ибн Урвани зикр қилмади, балки қиссани Ҳишомнинг отасидан, унинг Ибн аз-Зубайрдан ривоятига қўшиб юборди.