أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمِّي، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ ابْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنِي حَكِيمُ بْنُ حَكِيمِ بْنِ عَبَّادِ بْنِ حُنَيْفٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ مُسْلِمِ بْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ قَالَ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَى فَاطِمَةَ مِنَ اللَّيْلِ فَأَيْقَظَنَا لِلصَّلاَةِ ثُمَّ رَجَعَ إِلَى بَيْتِهِ فَصَلَّى هَوِيًّا مِنَ اللَّيْلِ فَلَمْ يَسْمَعْ لَنَا حِسًّا فَرَجَعَ إِلَيْنَا فَأَيْقَظَنَا فَقَالَ " قُومَا فَصَلِّيَا " . قَالَ فَجَلَسْتُ وَأَنَا أَعْرُكُ عَيْنِي وَأَقُولُ إِنَّا وَاللَّهِ مَا نُصَلِّي إِلاَّ مَا كَتَبَ اللَّهُ لَنَا إِنَّمَا أَنْفُسُنَا بِيَدِ اللَّهِ . فَإِنْ شَاءَ أَنْ يَبْعَثَنَا بَعَثَنَا - قَالَ - فَوَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَقُولُ وَيَضْرِبُ بِيَدِهِ عَلَى فَخِذِهِ " مَا نُصَلِّي إِلاَّ مَا كَتَبَ اللَّهُ لَنَا { وَكَانَ الإِنْسَانُ أَكْثَرَ شَىْءٍ جَدَلاً } " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Саъд ибн Иброҳим ибн Саъд хабар берди, у деди: бизга амаким ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, Ибн Ишоқдан, у деди: менга Ҳаким ибн Ҳаким ибн Аббод ибн Ҳунайф ривоят қилди, Муҳаммад ибн Муслим ибн Шиҳобдан, у Али ибн Ҳусайндан, у отасидан, у бобоси Али ибн Абу Толиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тунда менинг ва Фотима (розияллаҳу анҳо)нинг олдимизга кирдилар ва бизни намозга уйғотдилар, сўнг ўз уйларига қайтиб, туннинг бир қисмида намоз ўқидилар ва биздан бирор товуш эшитмадилар. Шунда яна бизнинг олдимизга қайтиб, бизни уйғотдилар ва дедилар: «Туринглар, намоз ўқинглар.» (Али) деди: Мен кўзимни ишқалаб ўтирдим ва дедим: «Аллаҳга қасамки, биз фақат Аллаҳ биз учун ёзган нарсани ўқиймиз, жонларимиз Аллаҳнинг қўлидадир, агар У бизни уйғотишни хоҳласа, уйғотади.» (Али) деди: Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлини сонига уриб, шуни айтиб орқага қайтдилар: «Биз фақат Аллаҳ биз учун ёзган нарсани ўқиймиз. «Инсон ҳамма нарсадан кўра кўпроқ жанжалкаш бўлиб қолди.»» (Каҳф сураси, 54)