حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ أَبِي عَائِشَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ تَعَالَى {لاَ تُحَرِّكْ بِهِ لِسَانَكَ لِتَعْجَلَ بِهِ} قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعَالِجُ مِنَ التَّنْزِيلِ شِدَّةً، وَكَانَ مِمَّا يُحَرِّكُ شَفَتَيْهِ ـ فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَأَنَا أُحَرِّكُهُمَا لَكُمْ كَمَا كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُحَرِّكُهُمَا. وَقَالَ سَعِيدٌ أَنَا أُحَرِّكُهُمَا كَمَا رَأَيْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ يُحَرِّكُهُمَا. فَحَرَّكَ شَفَتَيْهِ ـ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى {لاَ تُحَرِّكْ بِهِ لِسَانَكَ لِتَعْجَلَ بِهِ* إِنَّ عَلَيْنَا جَمْعَهُ وَقُرْآنَهُ} قَالَ جَمْعُهُ لَهُ فِي صَدْرِكَ، وَتَقْرَأَهُ {فَإِذَا قَرَأْنَاهُ فَاتَّبِعْ قُرْآنَهُ} قَالَ فَاسْتَمِعْ لَهُ وَأَنْصِتْ {ثُمَّ إِنَّ عَلَيْنَا بَيَانَهُ} ثُمَّ إِنَّ عَلَيْنَا أَنْ تَقْرَأَهُ. فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ ذَلِكَ إِذَا أَتَاهُ جِبْرِيلُ اسْتَمَعَ، فَإِذَا انْطَلَقَ جِبْرِيلُ قَرَأَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم كَمَا قَرَأَهُ.
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, у деди: бизга Мусо ибн Абу Оиша ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Жубайр, Ибн Аббосдан, Аллаҳ таолонинг ‹Уни (Қуръанни) шошиб (ёдлаш) учун тилингни қимирлатма› дегани ҳақида (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ваҳий (нозил бўлганда) қаттиқ машаққат чекиб, лабиларини қимирлатардилар. — Ибн Аббос деди: Мен лабимни сизларга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қимирлатганидек қимирлатаман. Саид: Мен лабимни Ибн Аббос қимирлатганини кўрганимдек қимирлатаман, деди ва лабини қимирлатди. — Шунда Аллаҳ таоло: ‹Уни шошиб (ёдлаш) учун тилингни қимирлатма. Албатта, уни (қалбингда) жамлаш ва ўқитиш Бизнинг зиммамиздадир› деб нозил қилди. (Ибн Аббос:) ‹уни қалбингда жамлаш ва ўқишинг (Бизнинг зиммамизда)› деди. ‹Бас, Биз уни ўқиганимизда, унинг қироатига эргаш› — (Ибн Аббос:) ‹уни тингла ва жим тур› деди. ‹Сўнг, албатта, уни баён қилиш Бизнинг зиммамиздадир› — сўнг уни ўқишинг (Бизнинг зиммамизда). Шундан кейин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жаброил келганда (жим) тинглар, Жаброил кетганда эса Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни худди (Жаброил) ўқиганидек ўқирдилар.