أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عُلَىِّ بْنِ رَبَاحٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ عُقْبَةَ بْنَ عَامِرٍ الْجُهَنِيَّ، قَالَ : ثَلاَثُ سَاعَاتٍ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَانَا أَنْ نُصَلِّيَ فِيهِنَّ، أَوْ نَقْبُرَ فِيهِنَّ مَوْتَانَا : حِينَ تَطْلُعُ الشَّمْسُ بَازِغَةً حَتَّى تَرْتَفِعَ، وَحِينَ يَقُومُ قَائِمُ الظَّهِيرَةِ حَتَّى تَزُولَ الشَّمْسُ، وَحِينَ تَضَيَّفُ الشَّمْسُ لِلْغُرُوبِ .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилиб деди: бизга Мусо ибн Улайй ибн Рабоҳ ривоят қилиб деди: мен отамни эшитдим, у деди: мен Уқба ибн Омир ал-Жуҳанийни эшитдим, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни уч пайт(да) намоз ўқишимиздан ёки ўликларимизни дафн этишимиздан қайтарар эдилар: қуёш чиқиб, кўтарилмагунича; қуёш тикка келиб, оғмагунча; ва қуёш ботишга мойил бўлганида.»